PREMINULA SESTRA ĐORĐA BOŽOVIĆA GIŠKE: Pre samo mesec dana obeležila 35 godina od njegovog ubistva, a ceo život posvetila uspomeni na brata
- Preminula je Slavica Božović, sestra Đorđa Božovića Giške, a bližnji joj se opraštaju na društvenim mrežama
- Mnogi ističu njenu odanost porodici i ljubav prema bratu, koju su smatrali obeležjem njenog života
Slavica Božović, sestra komandanta Srpske garde Đorđa Božovića Giške, preminula je juče, a od nje se uveliko bližnji i svi koji su ih poznavali, opraštaju na društvenim mrežama.
Mnogi su istakli njenu ljubav prema bratu, ali i odanost porodici, koja je, kako navode, obeležila njen život.
- Počivaj u miru, draga Slavice, pozdravi gore našeg Đorđa Gišku. Bila si primer kako sestra voli brata i žrtvuje se za njega. Ljubav sestre prema bratu je neprolazna, a Slavica je tu lestvicu podigla na viši nivo. Sada je mirna i ponosna pored svog brata - samo su neke od poruka koje se mogu pročitati na društvenim mrežama.
Đorđe Božović Giška, nekadašnji komandant Srpske garde, poginuo je 15. septembra 1991. godine u ratnoj zoni kod Gospića, u Hrvatskoj, dan pre svog 36. rođendana. Kako smo ranije pisali, Slavica je prenela posmrtne ostatke svog brata, kao i njihovih roditelja, u Crnu Goru, odakle potiču porodični koreni Božovića.
Podsetimo, sredinom septembra ove godine navršilo se tačno 35 godina od njegove smrt.
Saborac opisao poslednje trenutke Giškinog života
O Giškinom ubistvu, od 15. septembra 1991. godine, svojevremeno je za Kurir govorio njegov saborac i prijatelj Novosađanin Đurađ Fibišan.
- Usred žestoke borbe, na ulazu u Gospić, ubili su ga Hrvati razarajućim dum-dum metkom i umro mi je na rukama. Priče da su ga likvidirali Srbi nemaju veze s istinom - rekao je Fibišan. Prema njegovom svedočenju, Giška je tokom dve nedelje provedene na ratištu pokazao izuzetnu hrabrost, a ni kobnog dana nije se povlačio pred borbama.
Fibišan je ispričao da je Giška tog jutra bio kum na krštenju saborca Zdravka u crkvi u Medaku, nakon čega se vratio na ratište. Borbe na ulazu u Gospić bile su žestoke, a komandant Srpske garde, kako je opisao njegov saborac, predvodio je borce i išao ispred njih.
- Sećam se da je vikao: "Idemo, idemo, za mnom." Trčao je ispred nas, odmakao nam je 20 do 30 metara, jedva sam ga stigao. Došli smo do mosta koji deli Gospić na dva dela. Potom sam došao do njega i pucao. Rekao mi je da pazim da ne pogodim nekog našeg - prisetio se Fibišan.
Kako je dalje ispričao, u jednom trenutku Giška se sklonio iza plota i rukom davao znak borcima da krenu za njim. Tada je, prema njegovim rečima, iznenada poklekao i pao mu na ruke.
- Đorđe je odjednom poklekao. Pao mi je na ruke, ispao mu je pištolj. Poslednje što je rekao bilo je: "Pogodiše me u leđa, osećam topli mlaz krvi."Ubrzo su došli saborci. Odneli smo ga u šator, gde nam je doktor saopštio da je Giška mrtav - ispričao je Fibišan, prisećajući se tih trenutaka sa suzama u očima.
Giška je rođen u Inđiji 16. septembra 1955. godine. Sa devet godina se seli u Beograd. Veoma mlad ulazi u svet kriminala. Nadimak Giška dobija pošto je mogao da podnese velike batine, zbog svoje snažne fizičke građe. Sa 13 godina već je bio poznat kao žestok momak. Sedamdesetih godina ga služba Državne bezbednosti uzima da radi za nju.Tačnije, imao je zadatak da razbija ustaška, četnička i albanska separatistička udruženja.
Giška je za vreme služenja zatvorskih kazni pročitao skoro sve knjige u zatvorskim bibliotekama. Robijao je zbog raznih pucnjava, tuča, pljački i sukoba sa policijom.
Njegov otac Gavrilo, poznat kao Gavro Mićković, bio je poreklom iz plemena Kuča. Prema pričama o porodičnoj istoriji, tokom života prošao je kroz brojne ratove, više puta je ranjavan, a navodno je dobio i odlikovanja za svoje zasluge. Nakon boravka u Americi vratio se u Jugoslaviju i zasnovao porodicu sa Milenom.
Đorđe je rođen kada je njegov otac već bio u poznim godinama, a dve godine kasnije rodila se i Slavica. Međutim, porodičnu sreću prekinula je tragedija koja je, prema pričama, ostavila dubok trag na komandanta Srpske garde.
Prema ranijim pisanjima, on je otišao u Murinu na sahranu rođake, gde je navodno napadnut zbog krvne osvete. Nakon što je pronađen teško povređen, prebačen je na lečenje u Beograd, ali je uprkos naporima porodice preminuo od zadobijenih povreda.
- Kada je imao 75 godina, Gavro je otišao u Murinu na sahranu ćerke svoje sestre. Kad je izašao napolje ka poljskom toaletu, otela su ga dva čoveka zbog krvne osvete i ubili su ga od batina. Pet kilometara dalje pronašla ga je žena i odvela doktoru, pa su ga prebacili na Zvezdaru da se leči. Iako star, imao je jako srce i dugo mu je Milena davala lekove i držala ga u životu, ali je ipak preminuo od zadobijenih povreda. Njegove ubice su kasnije nastradale vozeći kamion sa peskom da grade kuću. Udes je bio tako stravičan da su im delove tela sa ulice skupljali lopatama - podsećamo.
