"Šta da vam kažem? Šta? Naša nesreća, tako odjednom. Ko se ovome nadao? Još se nisam oporavio od gubitka jednog sina, Bog mi uze i drugog. Ali, moj Stefan je imao pravo na sreću. I bio je srećan sa svojom malenom porodicom, verenicom i dvomesečnim sinčićem. I mi s njima. Preksinoć smo svi bili na okupu. Veseli. Slavili smo rođendan njegovom sestriću, mom unuku", jedva govori Milan, otac Stefana Dabetića (26), koji je, u petak ujutru, stradao na gradilištu "Beograda na vodi".
U kući stradalog mladića, u Kaluđerici, smenjivale su se komšije. Rodbina. Prijatelji. Stefanove kolege. Teški muk je između očevih reči i ljudi koji prolaze.
"Stefan je odmah po završetku Građevinskog fakulteta počeo da radi. Upisao je, moj sin, već pet godina staža u radnu knjižicu. Sve u istoj firmi. Bio je na gradilištima u Knez Mihailovoj u Beogradu, posle u Budvi, a po povratku dobio je posao u "Beogradu na vodi". Tu je i unapređen u poslovođu", priča Milan i jedva uspeva da stoji.
Stradali mladić kućio se i podizao svoju porodicu u očevoj kući. Tu se rodio on, tu se rodio njegov maleni Dušan.
"Da vam dam Stefanovu fotografiju", krenuo je Milan prema automobilu.
Stefanova sestra Jelena zamolila je oca da odustane. Izašla je i supruga Bojana. Drhtala je.
-Niko mi ga ne može vratiti, šta god da vam kažem - govorila je, polazeći i vraćajući se nekoliko puta sa stepeništa. - Zar nije nepravda do neba da ga naš sin ne upamti.
Nevolja do nevolje
Malo je ko imao hrabrosti da upita Milana Dabetića kako mu je, pre 18 godina, stradao sin Novica. Imao je dve godine. Komšije pričaju da je porodicu velika nevolja pogodila kada je Stefanova majka odlučila da živi u Crnoj Gori.
(Kurir.rs/Večernje novosti/Foto: Vladimir Šporčić, Printscreen Facebook)
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
