Do 80-ih godina prošlog veka u SFR Jugoslaviji, pa i u Beogradu, teška krivična dela bila su prava retkost, a naročito dela iz koristoljublja. Zato je kao bomba odjeknula vest da se 1967. u glavnom gradu dogodilo ubistvo taksiste, što je bio prvi takav slučaj. Epilog tog dela bile su smrtne kazne za dvojicu počinilaca i to su bile poslednje smrtne kazne u Beogradu.
Na najtežu kaznu osuđeni su Dragoljub Gutić (29), poznatiji kao Dragan, i Sava Lisovac (34), čije poznanstvo datira iz zatvora.
Gutić je bio nesvršeni student Ekonomskog fakulteta i kockar koji je zbog tog poroka, kao i izbegavanja vojne obaveze, završio na robiji. Lisovac, otac jednog deteta, imao je skoro devetogodišnji staž iza rešetaka zbog razbojništava, nasilja, teških krađa i falsifikovanja.
Došli su na ideju, a onda skovali plan da opljačkaju kurira Robnih kuća "Beograd", koji je, nenaoružan i bez obezbeđenja, svakog dana u tašni nosio i do 100.000 dinara u banku. Kada bi ta cifra mogla da se konvertuje, to bi danas bilo nekoliko stotina hiljada evra.
NE PROPUSTITE
Dvojica kriminalaca nisu znali da obijaju automobile, a bilo im je neophodno vozilo za bekstvo posle pljačke, te su odlučili da taksisti otmu kola. Tog 7. decembra 1967. godine, Gutić i Lisovac seli su na zadnje sedište taksija kojim je upravljao Tiosav Janković. Jedan od dvojice bivših zatvorenika ispalio je smrtonosni hitac.
Nikada nije tačno utvrđeno koji od njih je pucao, jer su u toku suđenja krivicu prebacivali jedan na drugog. Odvezli su se do Fruške gore i kada su opljačkali mrtvog taksistu, njegovo telo su bacili u bunar u blizini Čortanovaca. Ovo je bio prvi slučaj ubistva taksiste na radnom mestu u čitavoj nekadašnjoj Jugoslaviji.
Već narednog dana, opljačkali su kurira Robnih kuća "Beograd" na teritoriji Novog Beograda. Presreli su ga i pretukli nanevši mu teške telesne povrede, oteli mu novac koji je nosio i nestali.
Štampa tadašnje Jugoslavije punila je stupce naslovima sa "čikaškim slučajem gangsterizma". Usledili su veliki protesti kolega Tiosava Jankovića, a na noge su se digli čitava država i policija. Identitet ubica brzo je utvrđen, a oni su uhapšeni 1. februara 1968. godine u Zenici, u Bosni i Hercegovini.
Decembra 1968. godine, Vrhovni sud potvrdio je smrtne kazne za obojicu. Sud je prihvatio svedočenje Dragoljuba Gutića, koga je branio poznati domaći advokat Veljko Guberina. Taksistu je, kako je naveo, ubio Lisovac, koji je imao tešku kriminalnu prošlost. Gutiću to, ipak, nije sačuvalo glavu, jer je osuđen na smrt zbog saučesništva u ubistvu.
Lisovac i Gutić streljani su u posebnoj podrumskoj prostoriji Centralnog zatvora u Beogradu 27. februara 1969. godine. To je ujedno bila i poslednja izvršena smrtna kazna u Beogradu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
