Apelacioi sud završio je sa izvođenjem dokaza na glavnom pretresu u postupku za ubistvo Slavka Ćuruvije, koji je sam otvorio posle dve ukinute presude prvostepenog suda, a konačna odluka biće doneta na nejavnom delu sednice.
Prethodno, tužilaštvo je tražilo maksimalne kazne za četvoricu optuženih, Radomira Markovića, Milana Radonjića, Ratka Romića i Miroslava Kuraka. S druge strane, odbrana je od Apelacionog suda zatražila oslobađajuće presude.
Optuženi Radomir Marković, koji je na suđenje doveden iz zatvora Zabela, izjavio je da ne postoji ni jedan dokaz da su on i ostali optuženi učestvovali u ubistvu i da ne može da razume da je" porodici pokojnog važno da bilo ko bude osuđen, a ne da sazna istinu". On je u završnoj reči izjavio i da je na njega vršen pritisak u zatvoru da optuži "bračni par Milošević da stoji iza toga", ali da nije mogao da potvrdi nešto što nije znao.
- Da bi se ovo delo moglo pripisati nekome iz vlasti, tužilaštvo je navelo da je motiv to što je kritikovao vlast. U vreme ubistva on već šest meseci nije izdavao svoje novine, pa nije moga da u medijima kritikuje vlast - naveo je Marković i izjavio da Ćuruvija nije praćen zbog svog novinarskog posla, već zbog kontakata koje je imao. Naveo je i da je u vreme ubistva kod sebe imao tašnu sa 415.000 dolara, ali da nikada nije utvrđeno gde je taj novac nestao.
- Tužilaštvo je u optužnici navelo da je naručilac NN lice iz vrha vlasti, ali nije precizirano ni iz koje vlasti, ali je to uradio predsednik Komisije za ispitivanje ubistava novnara Veran Matić, koji je rekao da su to Slobodan Milošević i Mirjana Marković, ali da ne može da im se sudi jer nisu živi - naveo je Marković u završnoj reči.
On je citirao delove iskaza pripadnika zemunskog klana u kom je, kako je naveo, svedok saradnik Miladin Suvajdžić naveo da je od pokojnog Mileta Lukovića u jednom stanu čuo da su "zemunci ubili Ćuruviju", ali i deo intervjua Milorada Ulemeka Legije iz 2007. u kom je izjavio da su "Mira Marković i Ćuruvija bili prijatelji i da su njega ubili ljuidi koji više nisu živi".
- Sada smo opet na početku i od vas se očekuje da potvrdite presudu u kojoj nema dokaza ni ko je naručio ni ko izvršio ubistvo i da budemo prva evropska zemlja koja će doneti takvu presudu - naveo je optuženi Marković i zatražio oslobađajuću presudu.
Optuženi Milan Radonjić u završnoj reči potvrdio je da je on dao nalog za primenu mere tajne pratnje, pošto je od svog zamenika obavešten da Ćuruvija "ostvaruje niz bezbednosno interesantnih kontakata i da je u februaru 1999. primio veliku količinu novca od lica iz inostranstva na ruke".
- Očekivao se novi kontakt, jer ne znam ko to tako, na taj način, daje novac na ruke. Davao sam naloge uvek kada se novac daje na takav način, bilo da su u pitanju javne ličnosti, profesori ili studenti . Slavko Ćuruvija nije izučavan kao ličnost, praćen je zbog svojih bezbednosno interesantnih kontakata i velike količine novca koji je primao na ruke - ponovio je optuženi Radonjić i dodao da je nalog za prekid pratnje dao kada je obavešten da se kontakt sa tim licem dogodio u restoranu Kolarac i da je tada dalje mere preusmerio "na vez", odnosno tog čoveka a da se "prekine pratnja Slavka Ćuruvije".
- Od tog trenutka nisam imao bilo kakvu informaciju o kretanju Slavka Ćuruvije - naveo je Radonjić i dodao:
- Pred vama branim profesionalnu i ljudsku čast. Ja u ovom predmetu nisam našao ni jedan zarez koji ukazuje na krivicu mene i mojih kolega - rekao je Radonjić tražeći od suda da ga oslobodi optužbi.
Optuženi Ratko Romić kom je na teret stavljeno da je Branku Prpu udario pištoljem po glavi kako bi Kuraku omogućio da ubije Ćuruviju, naveo je da je jedini očevidac, oštećena i žrtva Branka Prpa nedvosmisleno izjavila da njih dvojica nisu izvršioci krivičnog dela.
- Iz izvedenih dokaza je potpuno jasno da optužnica nije bazirana na dokazima, na protiv, izvedeni su dokazi da nemamo nikave veze sa ovim krivičnim delom. Jedini pravi svedok, više puta pa i pred ovim većem je svedočila da je videla jednog izvršioca, da to nije Kurak, da nisam ni ja. Rekla je da su se gledali u oči, da se posle ubistva okrenuo i mirno išetao iz pasaža - naveo je Romić u svojoj završnoj reči i podsetio da je zbog toga prvostepeni sud, presudom koja je ukinuta kao izvršioca označio NN lice.
- Umesto da Kuraka i mene oslobodi, sud mi piše novu optužnicu i navodi da smo omogućili NN licu da im priđe i ubije Ćuruviju, ali ne navodi navodi na koji način smo to uradili, osuđuje me za nešto za šta mi nije suđeno, niti je izveden i jedan dokaz. Ni jedan svedok nije izjavio da je video mene ili Kuraka u blizini ili na licu mesta. Ponoviću, ni sa Kurakom ni bez Kuraka nisam učestvovao u izvršenju ovog ili bilo kog drugog krivičnog dela - dodao je Romić i podsetio da je i Milorad Ulemek Legija "kog je tužilaštvo označilo kao ključnog svedoka, naveo da on nema saznanja da su Romić i Kurak učestvovali u ubistvu".
U završnoj reči, on je naveo i da telekomunikacije izvedene kao dokaz, pokazuju da je u vreme izvršenja krivičnog dela, za koje su izvedeni dokazi, bio na baznoj stanici Zvečanska, kod Partizanovog stadiona.
- Ponoviću, nisam učestvovao u krivičnom delu ni na koji način, što je potpuno jasno ako se nepristrasno sagledaju svi izvedeni dokazi. Nikada nisam bio pripadnik ni organizovane ni neorganizovane kriminalne grupe, bio sam pripadnik DB-a i profesionalno sam radio svoj posao u službi zatštie države - rekao je Romić i zatražio oslobađajuću presudu.
(Kurir.rs/J.S.)
NE PROPUSTITE
