"VIDIM OCA, DRŽI SINA RANJENOG U GLAVU, GOVORI MU..." Potresna ispovest lekara Hitne pomoći o terenu u Duboni i Malom Orašju: Saznajemo da je ubica i dalje tu!
Doktor Aleksandar Stijačić, lekar beogradske Hitne pomoći, svedočio je za Kurir o dva masakra koja su potresla Srbiju u maju 2023. godine, tragedije koje su se dogodile 3. i 4. maja, a koje nikada nećemo zaboraviti.
Samo dan posle masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru, dogodilo se masovno ubistvo u selima Dubona i Malo Orašje, kod Mladenovca i Smedereva u kom je ubijeno još devet mladih ljudi i još 12 njih ranjeno. Aleksandar je 3. maja bio na terenu sa ekipom Hitne pomoći u školi, a 4. je izašao na teren zbog pucnjave u Duboni i malom Orašju.
Dr Stijačić navodi da je nakon smene od 3. maja pomislio da slična situacija ne može da ga zadesi...
- Došao sam u smenu u sedam popodne, u bazi je vladala neka čudna tišina, jer smo mi nekako drugačije radno okruženje, kod nas je posao pod adrenalinom iako ga radimo profesionalno. Pričali smo o prethodnom danu. Negde oko ponoći dobijamo poziv, svi saniteti da dođu hitno u Mladenovac jer se desila još jedna pucnjava - prisetio se tada te druge kobne noći, 4. maja, kada je pomahnitali ubica Uroš Blažić (23) iz Dubone ubio devet svojih vršnjaka, dok je njih 12 ranio.
- Verujete, mislio sam da se neko šali sa nama. Masovna pucnjava, opet mladi mrtvi i ranjeni. "O Bože", pomislim: "Da li je moguće?". Spremimo se i krenemo put Mladenovca, naše kolege iz tog grada i Smedereva skoro su već odradili posao i pobrinuli se za povređene - priseća se on i dodaje:
- Idemo nekim putem kroz šumu, znate kakva je Šumadija, brdovita, stižemo u Malo Orašje i zatičemo inspektora koji je radio prethodne večeri i zajedno konstatujemo da ne verujemo šta nas je zadesilo.
Scene koje je video sa svojim timom i ove noći, takođe, su ga potresle. Smrt je bila svuda oko njih.
- Zamislite, vidim oca koji u tom mraku, vatra jedva gori, on drži sina koji je pogođen kalašnjikovim u glavu i govori mu: "'Ajde sine, 'ajde sine moj, idemo kući." To ne može ni da se opiše. Scene u susednom selu Dubona isto su bile jezive. Mi smo bili ekipa koja je konstatovala smrt, jer su kolege prevezle sve povređene. Tu se naš posao i završio.
Stijačić navodi i da je tokom ovog izlaska na teren "opet zaboravio" da brine o bezbednosti.
- Usput saznajemo da je ubica tu negde, da nije uhapšen, a kasnije shvatamo da je on zapravo video nas pod rotacijama i sklonio se u stranu, a kada smo prošli on je nastavio svoju putanju. Kada smo se vraćali u bazu bili smo svesni da opasnost postoji, tek tada, onako iskreno, uplašeni jurili smo sanitetom samo da se dočepamo auto-puta. Bukvalno, vozili smo na dva točka, a kada smo stigli u bazu, shvatili smo da je postojala opasnost da i ovaj ubica ispali vatru na nas - kaže doktor i dodaje da je nakon ovakvog dana otišao u svoju vikendicu kod Uba gde puni baterije sa porodicom i prijateljima.
- Naš posao je posao bez emocija, mi prvi stižemo na teren i od nas zavisi da li možemo da vam pomognemo ili ne. Naš rad se odmah vidi i zato ja volim ovaj posao. Nije svako za službu kao što je Hitna pomoć, to ili voliš ili ne možeš da radiš, trećeg nema. Ja sam neko kome je to u krvi - poručuje doktor Stijačić.
Preživeo masakr
Podsetimo, u Duboni i Malom Orašju obeležen je trogodišnji pomen žrtvama stradalim u masovnom ubistvu, a za Kurir je govorio Nemanja Ilić, fudbaler kog je Uroš Blažić ranio u nogu.
Nemanja je preživeo masakr, ali je skoro tri godine bio gotovo prikovan za krevet. Posledice su i dalje prisutne, oporavak i dalje traje.
- Oporavak ide dosta dobro s obzirom na to kakve su povrede, sada sam okej. Što se tiče same povrede, noga je sada dobro, ali s obzirom na to da sam ležao nekih godinu i po dana u krevetu, koleno je ostalo ukočeno i zaleđeno, tako da ne mogu da ga savijem - kaže Nemanja za Kurir i dodaje:
- Na noge sam samostalno uspeo da stanem posle nekih 4 meseca.
Kada je reč o kobnoj večeri, Nemanja kaže da se trudi da što manje razmišlja o tome.
- Razmišljam često o tome šta sam preživeo, ali želim da to razmišljanje svedem na neki minimum. Sećam se dosta toga od te večeri i svestan sam šta se dogodilo, ali trudim se da ne razmišljam previše o tome...
Ilić je danas otpočeo memorijalnu utakmicu u Malom Orašju. Njegovim šutom, simbolično, počeo je meč. Inače, Nemanja zbog povrede nije igrao utakmicu, već ju je samo simbolično otvorio.
Inače, Nemanja je kritične noći pozvao oca na telefon i rekao: "Tata, dođi po mene, umirem". Njegov otac svedočio je u tužilaštvu, gde je ispričao kako je saznao za pucnjavu, kao i šta se te večeri dešavalo.
- Moj sin je otišao u večernjim satima sa svojim društvom kod spomenika. Namera im je bila da se okupe i da proslave Đurđevdan ranije, zbog nastupajućih dana žalosti. Bio sam kod kuće, kada me je u 22.36 sati pozvao sin i rekao: "Tata, dođi po mene, umirem" - rekao je tada Nemanjin otac.
Podsetimo, Uroš Blažić je 4. maja 2023. godine u selima Dubona i Malo orašje ubio devetoro mladih ljudi, a ranio njih 12. Nemanja Ilić je jedan od njih. Uspeo je da peživi hice pomahnitalog ubice, ali su posedice ostale. Ožiljci su ne samo na telu, već i na duši.
