Građani Izraela će 23. marta po četvrti put u poslednje dve godine izaći na birališta. Posle tri kruga izbora, od kojih su prvi bili u aprilu 2019, lideri Likuda i saveza Plavo-belo konačno su postigli dogovor u maju 2020. o formiranju koalicione vlade čiji je glavni zadatak rešavanje krize izazvane virusom korona. Zbog nemogućnosti dogovora o usvajanju budžeta za 2020/21, vlada je u decembru pala.
Za razliku od prethodnih izbora, politička scena sada izgleda nešto drugačije, i to bi Likudu moglo da suzi manevarski prostor za pronalaženje koalicionih partnera. Nedavno osnovana stranka Nova nada, koju predvodi Gideon Sar, bivši ministar unutrašnjih poslova u vladi Netanjahua, ostvariće, sasvim izvesno, solidan rezultat na predstojećim izborima i tako dodatno zakomplikovati formiranje vlade.
Benjamin Bibi Netanjahu postao je 1996. najmlađi premijer Izraela, a uspeo je i da nadmaši oca nacije Davida Ben-Guriona po broju dana provedenih na funkciji prvog čoveka izraelske vlade. Netanjahu je postao i prvi premijer u istoriji ove zemlje kojem se sudi u toku trajanja mandata. Optužen je za mito, prevaru i zloupotrebe položaja u tri različita slučaja. Ekonomski problemi, nezaposlenost, nezadovoljstvo korona merama i protivljenje da na čelu vlade bude neko ko je optužen za korupciju uticali su na pad poverenja u Netanjahua.
Iako mu je podrška znatno pala, njegov Likud i dalje ima znatnu prednost nad ostalim strankama. To, međutim, nije dovoljno i Netanjahu će morati da potraži saveznike kako bi ostao na čelu vlade. Po poslednjim anketama, Stranka budućnosti, čiji je lider poznati televizijski voditelj Jair Lapid, trenutno je druga, dok je Nova nada treća po snazi. Kako stvari sada stoje, ključni akter ovih izbora biće Naftali Benet i njegova stranka Jamina. Bez Jamine, koja je politički najfleksibilnija od svih stranaka, ni Likud ni njegovi protivnici neće imati potrebnu većinu za izbor nove vlade.
Netanjahu je, uz veliku pomoć bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, u relativno kratkom periodu postigao sporazume o normalizaciji odnosa s UAE, Bahreinom, Marokom i Sudanom, što predstavlja značajan spoljnopolitički uspeh. Na unutrašnjem planu Izrael je prva zemlja koja izlazi iz pandemije koronavirusa, zahvaljujući brzom i efikasnom vakcinisanju.
Tajna ovog uspeha nalazi se u bliskosti premijera Netanjahua sa Albertom Burlom, jednim od najvažnijih ljudi poznate američke farmaceutske kompanije „Fajzer“, koja proizvodi vakcinu nemačkog „Bajonteka“, i sa Talom Zaksom, medicinskim direktorom američke kompanije „Moderna“. Ova prijateljstva omogućila su Izraelu da, među prvima, sklopi ugovor sa „Fajzerom“ za ukupno osam miliona i sa „Modernom“ za šest miliona doza vakcina. Nema dileme da će prekaljeni Bibi Netanjahu i posle ovih izbora imati najveće šanse da postane premijer. To bi mu bio peti uzastopni, a ukupno šesti mandat.
Kurir.rs
Foto: Printscreen
NE PROPUSTITE
