ALEKSANDRA JERKOV: "Bolje grip nego čip"
Foto: Privatna Arhiva

Srbija i 21. vek

ALEKSANDRA JERKOV: "Bolje grip nego čip"

Lični stav

Pre nekoliko dana, ekstremni desničari iz političke grupacije Zavetnici upali su na promociju nagrađivane knjige Svetislava Basare „Kontraendorfin“ i silom je prekinuli, a autora oterali s ovog događaja. Ovo je prvi put u toku pedesetšestogodišnje tradicije održavanja čuvene smotre „Mermer i zvuci“ da se ovako nešto desi, a nasilnici su, popevši se na binu i fizički sprečavajući održavanje promocije, zahtevali da se pročita 16. stranica ove knjige, verujući, navodno, da svojim prostaklukom, nasiljem, bahatošću i glupošću štite Srbiju, srpstvo, nacionalni identitet, ponos i sve što se već i inače na taj način tradicionalno brani.

Istina je da je „Kontraendorfin“ svakako jedna od najboljih knjiga napisanih na našim prostorima tokom prethodnih godina. Reakcije onih i onakvih o kojima knjiga upravo i govori pokazuju baš to. Činjenica da su se patriotski Zavetnici sablaznuli baš 16. stranom ove knjige govori ono što je svakom iole mislećem čoveku bilo jasno od samog početka. Oni nisu pročitali knjigu, ne znaju ništa više od onoga što su pročitali u pamfletima istih takvih, samo nešto obrazovanijih, koji su knjigu napadali, kritikovali, osporavali i - stigli samo do te iste 16. stranice. Kada je govorio o napadima koji su usledili nakon što je za ovu knjigu dobio Ninovu nagradu, sam Basara je rekao da se radi o namernom nerazumevanju onoga što je u njoj napisano. Tu se ne bih mogla složiti s njim. Mislim da se radi o istinskom nerazumevanju, iskonskoj nesposobnosti da se sagledaju istine koje su u knjizi iznete, suštinskoj nespremnosti da se ikada sagleda naša realnost, kružni tok u kom smo zarobljeni prethodnih trideset godina, megalomanija i mitomanija koje su nas koštale izgubljenih generacija i matrica u kojoj se i dalje krećemo u kojoj je sve, pa i ovako prizemno nasilje, prihvatljivije od sagledavanja istine u oči. Jer upravo o tome „Kontraendorfin“ govori. To je priča o nama u prethodnih trideset godina, o našim zabludama, nacionalnim posrtanjima, pogrešnim politikama, izborima, ljudima, idolima i odlukama. I, naravno, o kontraendorfinu, izmišljenom hormonu nesreće koji je, sudeći prema Basarinim rečima, uzrok posrtanja i nesporazuma naroda na ovim prostorima. Zbog toga je knjiga neprihvatljiva nasilnicima koji su promociju prekinuli, kvazielitističkim krugovima sablažnjenim Basarinim nepoštovanjem za naše gromade, nacionalistima u vlasti i opoziciji koji reč nisu rekli povodom ovog događaja upravo zbog toga što im se, osim sadržaja „Kontraendorfina“, koji nisu ni pročitali, ali znaju da je nešto antisrpsko u pitanju, ne dopada ni to šta Basara piše o njima u svojim kolumnama, i svim onim dežurnim patriotama koji su pohitali da autora nazovu izdajnikom, a nasilnike oslobodiocima i rodoljubima.

Osnovni problem je u tome što upravo oni, a ne Basara, održavajući te mitove i zablude u životu nanose štetu našem narodu, našoj kulturi i generacijama koje dolaze. Basara čini upravo sve ono što oni nemaju ni hrabrosti ni znanja da učine - otvara oči, izvodi nas iz večitog kružnog toka i ne povlači se pred ruljom. Basara radi taj posao umesto svih njih. Zato, da citiram Miljenka Jergovića nakon čitanja „Kontraendorfina“: „Blago književnosti koja ima Basaru, da ignoranti imaju po kome pljuvati.“

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja
track