U trenutku kada pišem ovo, još uvek se sabiraju utisci s nedeljnih izbora. Utisci građana, učesnika, stranaka, aktivista, kontrolora, posmatrača, birača, kandidata, komentatora, apstinenata, medija... Neki su začuđeni, neki razočarani, neki oduševljeni, neki zabrinuti, neki iznenađeni, a neki već planiraju buduće korake, donose odluke važne za (svoju) budućnost i malo ko razmišlja o svojoj odgovornosti za rezultat.
Čini se da se rezultati ne razlikuju mnogo od onoga na šta su agencije za istraživanje javnog mnjenja ukazivale nedeljama pred izbore. Uz poneka odstupanja, poput rezultata SPS koji je bio znatno bolji nego što je predviđano, oni kojima je to posao su prilično tačno prognozirali sve rezultate. Naravno, svako ima pravo da se ljuti kada o sebi čuje stvari koje mu ne prijaju, a koje su, kako se kasnije ispostavi, realne, objektivne i tačne. To je strategija kojoj je pribegao deo opozicije. Uvrede, diskreditacije i javne prozvike upućene agencijama za istraživanje javnog mnjenja više su ličile na one protiv kojih se ta lista navodno bori.
Ovde sada dolazimo do dve mogućnosti - ukoliko su predviđanja te liste o sopstvenom rejtingu bila istinita, onda neko mora da snosi odgovornost za gubitak polovine glasova u tri poslednja dana kampanje, a ukoliko su bila neistinita, onda neko mora da snosi odgovornost za potpuno pogrešnu procenu. Isti je slučaj i sa procenama i najavama da velika izlaznost sasvim sigurno znači i pobedu opozicije.
To je, kao i sve pompezne najave do sada, rezultiralo ogromnim razočarenjem opozicionih birača, što se ne dešava prvi put, baš kao što se prvi put neće desiti ni da ovakvo neodgovorno ponašanje ostane bez bilo kakvih posledica.
Ko zna koji put se pokazalo da je potpuno pogrešna procena opozicije da se u kampanji i politici dodvorava desno orijentisanim biračima, u zabludi da će oni zbog toga glasati za opozicione, tradicionalno, ili bar formalno, proevropske i prodemokratske stranke.
Ne, oni su glasali za DSS, za Dveri, za Zavetnike, za sve one za koje i inače glasaju i koji im se obraćaju na mnogo uverljiviji način. Prodemokratska opozicija je izgubila politiku, vrednosti i obraz, a nije dobila ništa. I za to niko neće odgovarati, ili bar oni koji su tu politiku nametnuli ne pokazuju bilo kakvu nameru da ponesu odgovornost. Baš kao što neće odgovarati ni za dve izgubljene godine zbog bojkota, da bi sada tvrdili da su na izbore izašli u uslovima koji nikada nisu bili gori.
Čemu je onda služio bojkot, ako ne tome da obezbedi bolje uslove? Izbornu noć obeležila je i odluka RIK da svoj posao prepusti samim učesnicima u izbornoj trci i da na veoma opasan način otvori mogućnost da svako saopšti željene rezultate, bez ikakve kontrole i reakcije, a to su mnogi i uradili, po, čini se, veoma dobro dogovorenom rasporedu i sa veoma pažljivo planiranim i plasiranim informacijama.
Na kraju se istina čula i sa jednog jedinog izvora koji se računa u zemlji bez institucija i bez vladavine prava, i time je svaka rasprava završena, od Aleksandra Vučića lično. Time je predstava završena, svi su odigrali svoje uloge, a sa posledicama će, kao i obično, živeti građani.
NE PROPUSTITE
