FAMOZNO SVETISLAV BASARA: KULTURA INFANTILNOSTI

Današnju subotu, dan za kulturu, posvećujemo kulturi infantilnosti. Povod: skupštinska polemika Zorana Lutovca i Gorana Vesića o pitanju od 1.000.000.000.000 rupija - ko je od te dvojice korifeja demokratije bio bliži Ðinđiću. To (nerazjašnjeno) pitanje je naišlo na toliki odjek u javnosti da je Danas u rubrici Pitanje/odgovor upriličio anketu na temu a da šta političke ličnosti misle, ko je Ðinđiću bio bliži - Goran ili Zoran. Na anketu su se odazvali čak i neki ljudi za koje sam mislio da nisu infantilni.

Ni po jada da su samo Goran i Zoran infantilni. Manje-više svi su takvi. Šta „manje-više“ svi su takvi, i to je jedan u mnoštvu razloga zbog kojih nam ovako traljavo ide i zbog kojih Srbija sve više liči na Nušićevu „Ožalošćenu porodicu“. (Pogledajte tu komendiju ako se negde igra, ako ne, bar je pročitajte.)

Zoran Ðinđić uopšte nije držao do emocija u politici (već čujem iz offa prdonje koji mrsomude, „pa da, iskvario ga Zapad, uzeo mu dušu“). Vreme je pokazalo (i sve će više pokazivati) da su manje-više svi njegovi izbori saradnika bili pogrešni - da li je uopšte imao izbora - ali kad ih je birao, mnogo mu je važnije bilo da li je Kurta efikasniji i operativniji od Murte nego da li mu je Murta „bliži srcu“ od Kurte.

I - viđi vraga - to je počelo da daje rezultate. Pre desetak godina u naivnosti bih napisao - „tek bi davalo dobre rezultate“ - sada, međutim, kada su neke stvari, u stvari neka govna, isplivala na površinu, znam da od tog posla ne bi bilo ništa. I sam Ðinđić je nameravao da digne ruke od ćoravog posla. Znali su to i „emotivci“. Streljali su ga čisto da pošalju poruku u budućnost. Evo teksta poruke: Biće streljan svako ko pokuša da uradi ono što je pokušao Ðinđić. Pečat. Potpis: Amfilohije.

Nakon što je, zahvaljući spletu misterioznih okolnosti - o kojima se možete obavestiti za jedno stotinak godina - DS dopao JexS-ovih šaka, započelo je novo zlatno doba politike emocija. Neću baš da kažem da je JexS saradnike i funkcionere birao po Heliogabalovom principu - ko ima veći - ali je državne stvari vodio sa „ekipom iz kraja“, pajtašima iz srednje škole i đacima koji su mu se blagovremeno uvukli u bulju. Svojski je JexS orao sa jaranima bliskim srcu, sve dok nije upropastio i ono malo što je Ðinđić koliko-toliko doveo pod vinklu i na kraju je završio drljajući dupetom. Drljaj, Boki, dupe ti se pozlatilo.