Svakodnevno čitam stavove uglavnom plašljivih likova po društvenim mrežama koji ne smeju ime i prezime svoje da stave, već pišu pod pseudonimom i fotkom nekog viteza, u kojima u patriotskom zanosu iznose stavove kako ćemo jurnuti s vojskom ka Kosovu i Metohiji, proterati Šiptare preko Prokletija, zdrobiti NATO. Naravno, svako ko drugačije misli ili zagovara da se sukob izbegne, on je izdajnik, hulja, prodana duša, plaćenik. Više puta sam pokušao s takvim osobama da uđem u neku vrstu razgovora, bez želje da s njima polemišem, jer iracionalnost koju oni zagovaraju je u rangu sektaške sluđenosti.
Svaki put sam ostajao zatečen s kojom dozom neodgovornosti ti ljudi pristupaju dok iznose te stavove. Ono što je ubedljivo najgori problem je činjenica da ta vrsta razmišljanja ima ubedljivo najviše pregleda po društvenim mrežama. Podkasti takvih likova naprosto užare Jutjub. Po Tviteru i Fejsbuku sve pršti od komentara kada takvi ostave status. Posebno mladi ljudi s neverovatnom lakoćom usvajaju takve stavove i kao sektaški sledbenici šire ih dalje. Oni se zaklinju u Svetog kneza Lazara, u Nemanjiće, oni slede duh svojih predaka, mada većina njih, kada ih pitaš išta o istoriji, pojma nemaju ni ko je knez Lazar. Valjda, to je sada u fazonu da se zaklinješ u Svetog kneza po društvenim mrežama i da tvrdiš kako nije bitno kolika te sila napada, već koliku svetinju braniš, mada na liturgiju retko kada ili nikada ne ideš. Iznad svega, IN si ako pljuneš po Vučiću da je izdajnik, jer on neće kao knez Lazar da izvede vojsku na Kosovski boj. Manipulacija koju ti nazovijunaci s društvenih mreža šire je opasna, jer potpaljuju masu na iracionalnim stavovima koji vuku društvo ka provaliji. Nama je iznad svega preko potrebno racionalno sagledavanje situacije, ali to sve više postaje nemoguća misija, jer kako se rat u Ukrajini širi i zahuktava, mi sve više imamo u Srbiji takvih ludaka koji zagovaraju skori dolazak braće Rusa do Kladova, a tada će nama sve biti daleko lakše i mi ćemo onda zgaziti NATO. Dotle, moramo da vodimo ofanzivne bitke sa Šiptarima i svim neprijateljima u okruženju, da izdržimo dok Rusi ne zakucaju na vrata Balkana, a onda ćemo nanu naninu svima koji nam se nađu na putu. No, vraćam se na početak teksta, a to je činjenica da je većina tih naloga s kojih se ti stavovi iznose bez imena i prezimena.
Najčešće su to osobe hrabre kada se zapeva u kafani i koje pozive na rat obavljaju iz toplih stanova. Gade ze trulog zapada, ali vikende ili odmor vole da provedu u Beču, Rimu, Veneciji. Decu, ako im se ukaže prilika, obično daju na zapadne univerzitete. Nekako ne bi da im deca studiraju u Rusiji. Iznad svega, čast izuzecima, takve retko vidimo kada se podignu barikade na Kosovu i Metohiji ili da se makar jave da idu i da pomognu Srbima. Ne daj bože kakvog rata, plašim se da bi prvom prilikom tražili vezu da pobegnu iz zemlje i da izbegnu mobilizaciju, kao što bi i svoju decu sklanjali, dok bi junačkim govorima, uz optužbe da je Vučić izdajnik, tuđu decu u rat slali. Pravi dobrovoljni davaoci tuđe krvi. Sve u svemu, takvi su jednako štetni po Srbiju kao i ovi drugosrbijanski autošovinisti koji bi rođenu majku prodali kada bi im Brisel ponudio makar travu da pasu u EU. Velika bitka se mora voditi da racionalnost prevlada i da tešku borbu koju ćemo voditi zbog Kosova i Metohije vodimo pre svega hladne glave.
NE PROPUSTITE
