Na osnovu izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije, Više javno tužilaštvo u Beogradu pokrenulo je postupak provere na koji način je raspolagano sredstvima s računa za kampanju Ruski manjinski savez. Račun je za koaliciju otvorio Srpsko-ruski pokret, a novcem je raspolagao Pavle Bihali, osnivač i nekadašnji predsednik Levijatana, organizacije poznate po poštovanju nacističkih idola, govoru mržnje, pretnjama na društvenim mrežama, tetovažama nacističkih simbola, proganjanju nacionalnih manjina, šovinizmu, ekstremnom nacionalizmu i fašističkoj ikonografiji. Ah da, i po brizi za dobrobit životinja.
Naime, izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije ukazuje da je Pavle Bihali novac namenjen za finansiranje kampanje najpre prebacio na svoj privatni račun, da bi ga potom podizao bez osnova. Prema nekim procenama, radi se o sumi od oko 20 miliona evra, a ova koalicija je sredstva dobila za učešće na prošlogodišnjim beogradskim i republičkim izborima. Za čitaoce koji ne znaju detalje, posebni računi za kampanju se moraju otvarati upravo zbog toga da bi se s njih direktno plaćali troškovi kampanje i da bi ceo postupak bio transparentan i na uvidu javnosti. Ovu koaliciju, koja je, prema navodima tužilaštva, odlučila da je pametnije da sredstva dobijena od države za kampanju prebaci na privatni račun jednog od osnivača činili su Srpsko-ruski pokret, Pokret Grka Srbiza i srpsko-ruska partija Vukovi, a imala je status stranke nacionalne manjine na ovim izborima. Što se tiče Pavla Bihalija, ovo nije prvi put da učestvuje na izborima, srećom, bez uspeha. On je na izborima učestvovao i 2020, tada kao pripadnik srpskog naroda, a onda je 2022. odlučio da se oproba kao nacionalna manjina, i to ruska. I to nas dovodi do suštine. Zakon predviđa da političke stranke nacionalnih manjina i koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina učestvuju u raspodeli mandata i kada nisu osvojile dovoljno glasova da pređu cenzus. Definisano je da su to stranke čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine, kao i da o tome da li podnosilac izborne liste ima položaj političke stranke nacionalne manjine odlučuje izborna komisija. Nema, međutim, jasnih pravila ili kriterijuma na osnovu kojih izborna komisija donosi takvu odluku, nema obaveze da podnosioci ili kandidati zaista budu pripadnici te nacionalne manjine, a nejasno je i na koji način bi se mogla utvrđivati nacionalna pripadnost bilo koga od kandidata. I upravo to ostavlja prostor za različite zloupotrebe, pogrešna tumačenja i izigravanje zakona od strane onih koji ne mogu da pređu cenzus i zbog toga odluče da na izborima učestvuju kao nacionalne manjine, iako ni pripadnici te manjine čije interese navodno štite, niti pripadnici drugih manjina od tog njihovog učestvovanja u izborima ili prisustva u zakonodavnim telima nemaju apsolutno ništa.
Postoje i oni kojima je cela situacija smešna. Ne tako davno imali smo prilike da gledamo jednu izbornu listu koja se deklarisala kao izborna lista vlaške nacionalne manjine kako se hvali da je prva koja je uspela da pronađe rupu u zakonu, da su izabrali da budu baš Vlasi „zato što je to smešno“ i da će protiv svakoga ko se bude usudio da im ospori to pravo upotrebiti vlašku magiju. Ima, dakle, onih koji se ludo zabavljaju izvrgavajući ruglu zakon. A ima, vidimo iz primera s početka priče, i onih koji baš baš dobro zarađuju od toga.
NE PROPUSTITE
