U pravo dok čitaoci budu čitali ovu kolumnu, odvijaće se jedan od najvažnijih susreta na svetu, od koga će delimično zavisiti njegova sudbina. Reč je o susretu predsednika Kine Si Ðinpinga i predsednika Rusije Vladimira Putina i reč je zapravo o susretu titana jer ni Kina ni Rusija, još od vremena Staljina i Mao Cedunga, nisu imali ovako moćne i autoritarne lidere. I u Rusiji, tj. tadašnjem SSSR, i u Kini su nakon smrti titana prethodne generacije Staljina i Maoa uglavnom vladala kolektivna predsedništva, sa više ili manje sposobnim liderima, koja su uspela da rode tek jednog državnika od formata - Deng Sjaopinga, tvorca savremene Kine i njenog ekonomskog čuda.
Sa Putinom i Si Ðinpingom Rusija i Kina su se zapravo vratile svojoj carskoj tradiciji, što ne treba da nas čudi, jer teško je da liberalna demokratija zaživi na tlu koje je nije poznavalo stotinama (u ruskom), odnosno hiljadama godina (u kineskom slučaju). Za razliku od starih krhkih carstava sa kapricioznim vladarima, Kina i Rusija su danas zakonomerna „carstva“ u kojima je vladanje, baš kao i svugde drugde po svetu, bez obzira na model državnog uređenja, kibernetski spoj podele rada među političkim elitama, gde se tačno zna ko je za šta zadužen i šta su čiji zadaci. Stoga susret Putina i Si Ðinpinga neće biti samo njihov lični susret ma koliko oni bili „carevi“ i titani, već i susret njihovih političkih elita, koje će zajednički razmotriti svetsku situaciju.
Pri tome, nekoliko detalja pada u oči prilikom ove posete. Prvi i najvažniji je njen tajming, i to u dva važna smisla. Prvi i važniji je što će poseta trajati skoro tri dana, pri čemu će kineski lider noćiti u Moskvi dve noći, što je znak posebne bliskosti dveju zemalja, jer titani ne noće izvan svojih palata često ni jednu, a kamoli dve noći. Drugi smisao je što je ovo prva spoljnopolitička poseta Si Ðinpinga nakon što je ponovo izabran na funkciju predsednika Kine, te je odmah nakon trećeg „rekordnog krunisanja“ otišao baš u Moskvu, i to na dve noći i tri dana. U simboličnom smislu, prethodne dve stvari koje se tiču tajminga su važne i pokazuju stepen poverenja između država i njihovih vladajućih elita.
Ono što je čak i važnije od tajminga i svih simbolika jesu konkretne teme o kojima će razgovarati ruski i kineski predsednik, te je iskusnom oku bilo dovoljno da iz izveštaja medija pročita da će se u Moskvi razgovarati o „sveobuhvatnom strateškom partnerstvu“ pa da postane jasno da će reč biti o strateškim pitanjima najvišeg značaja, koje neće obuhvatiti samo odnose dveju zemalja već zapravo ukupne svetske odnose. Pri tome je potrebno reći da interesi Kine i Rusije u tim svetskim odnosima nisu isti, ali se oni trenutno znatnim delom poklapaju.
Preklapanje tih interesa na samitu titana u Moskvi pažljivo će pratiti treći titan, SAD, u kojima liderska funkcija nije toliko personalizovana kao u Kini i Rusiji i koje nemaju svoga „cara“, ali koje zato nisu manje imperija i carstvo (upravo naprotiv) od Rusije i Kine.
Zapravo, SAD, Kina i Rusija (upravo tim redosledom) jedine su tri zemlje koje su zapravo carstva (ne u ustavnom već u strateškom smislu) jer mogu braniti svoje interese, početi ili završiti kavge, u gotovo svakom deliću zemlje.
Zato će budućnost najviše zavisti upravo od odnosa ova tri titana i carstva.
