Prođe Vaskrs. Da budem iskren, nikada nisam razumeo zašto ljudi najveći praznik u hrišćanskom svetu koriste da negde putuju, osim ako to nije prilika da se poseti Jerusalim i tamo dočeka Vaskrsenje Hristovo. Poenta tako velikog praznika je da ga dočekamo u molitvi, sabrani na Svetoj liturgiji i da budemo porodično okupljeni. No, kako god. Svako bira šta će i kako će da radi, a da li je to Gospodu milo, druga je tema.
Poenta ovog pisanija nije u tome kako se proslavlja Vaskrs, mada ne bi bilo loše kad bi se naša Sveta Crkva malo više postarala da nauči narod. Poenta teksta je ekonomska, odnosno koliko smo pomalo svi licemerni, naučeni da kukamo, a uprkos tome brojke i činjenice pokazuju sasvim drugačije. Ovog puta neću uzeti u obzir naše bogate likove koji za svaki praznik skoknu malo do Dubaija, Kipra, Malte, zavisi šta im je srcu milo tada. Svi aranžmani za ekskluzivne destinacije koji su u ponudama naših turističkih agencija su rasprodati, i to unapred. Ovde pišemo o onima koji su rešili da u Srbiji provedu odmor. Svi kapaciteti su bili dupke puni, a da smo imali još toliko, bilo bi malo. Zlatibor, Kopaonik, Fruška gora, Vrnjačka banja, Zlatar, sve je bilo kao čep puno. Bogu hvala da je tako i da ljudi to sebi mogu da priušte.
Srbija nije zemlja u kojoj se živi bogato. Svakako, ima sirotinje, ima mnogo onih koji teško žive, ali realno se život za ovih deset godina ozbiljno poboljšao. Prosečna porodica vozi po dva automobila, nezaposlenost je na proseku ispod evropskog, stalno se gradi, investira, posla ima toliko da su privrednici zbog nedostatka domaće radne snage prinuđeni da uvoze radnu snagu. Dakle, ako hoćemo objektivni da budemo, posla i više novca ima. Uostalom, uporedite srpska odmarališta pre deset i više godina i danas. Tada niste mogli puškom da nađete čoveka u Vrnjačkoj banji, jer je bila zapuštena, a platežna moć ljudi nije bila na nivou da ljudi mogu sebi da priušte odmaranje u Vrnjačkoj banji. Danas je puna kao šibica, i to ne samo u momentima kad su odmori već konstantno. Znatna sredstva su uložena, izgrađeni su novi hoteli, ponuda i sadržaj su nikad bolji, tako da nije čudo što je svrstavaju u top pet banja u Evropi. Dodatno, sve destinacije u Srbiji su procvetale kad je država ponudila vaučere, što je izazvalo revoluciju u srpskom turizmu.
Ipak, bez obzira na činjenice, mi uživamo da kukamo kako je sve katastrofično i kako nemamo. Valjda nam je tako lakše. Niko nema, svima je teško, a svi idu na odmore, neko na more, i to od Grčke, Turske, Egipta, Kipra, Dominikane, Maldiva i ko zna gde noge naših Srba stižu. Ide se i po dva puta tokom leta. Neko ide na zimovanje, neko ide i provede se super po banjama, na seoskom turizmu, ali u svakom slučaju ljudi imaju i bogu hvala da imaju. No, retko od koga ćete čuti - čekaj, bre, ovaj Vučić je uspeo da podigne turizam u Srbiji. Napravio je puteve, omogućio izgradnju najboljih mogućih hotela, osmislio vaučere... Ne, umesto toga mi ćemo da stalno kukamo kako nemamo, kako nam je sve skupo, kako je gorivo otišlo u nebesa, ali niko se vožnje ne odriče...
Nije teško biti iskren, mada nama Srbima to najteže ide.
NE PROPUSTITE
