Još u osvit Prigožinovog puča - koji je završio kao trt Milojka - živo me je interesovalo kakve će biti reakcije duhovnih potomaka legendarnog predsednika aktiva Komunističke partije iz Donjih Pičkovaca, koji je na nezgodno pitanje kako komentariše smrt Josifa Visarionoviča Staljina, celomudreno odgovorio - zna drug Staljin šta radi i zašto je umro baš sada.
Nije trebalo dugo čekati da se na Rotopalankinom portalu - koji sve više podseća na Treće oko - pojavi tekst određene majke rusofilske invencije - ime i prezime autora teksta poznati autoru i redakciji - koji je ispreo priču da su Putin i Prigožin radili u „zdogovoru“, da je puč bio dimna zavesa, da je manevar u potpunosti uspeo i da je „ponizio kolektivni Zapad“, a Ukrajinu naveo na pogrešan trag.
Ubrzo su se raspisali domaći i regionalni teoretičari zavere, među njima i popriličan broj bivših ambasadora akreditovanih u Moskvi, koji, uzgred rečeno, o prilikama i muljavinama u Moskvi znaju isto koliko i urednici serbskih tabloida, dakle ništa. Jedni su tvrdili da se promućurni Prigožin nikada ne bi odvažio na pučističku avanturu da nije imao podršku moskovske Duboke čaršije, drugi su opet uveravali da je Veliki Kuvar postupio impulsivno, u tipično ruskoj nadi da će obezbediti podršku širokih narodnih masa. (Prigožin nije toliko lud da ne zna da ruske mase nikada ne daju podršku golubu na grani.)
Zvanični Beograd je ćutao sve do post festuma, a onda je Visoko Mesto blagoizjavilo da Srbija nikada ne bi podržala puč. Pretpostavljam da je tom principijelnom stavu puno doprinelo rđavo istorijsko iskustvo iz vremena kad je Milošević istrčao pred rudu, podržao puč protiv Jeljcina i potom gromoglasno prdnuo u čabar. Kako god, Milošević bi prdnuo u čabar sve i da je podržao Jeljcina, što će reći da velike sile - ko god im bio vođa i kako god se vođa uspentrao na vlast - nikada ne menjaju politike prema Srbiji, niti daju pet para na ovdašnje podrške. I tako će i ostati sve dok Serbija ne uobliči sopstvenu politiku.
Nezvanična Srbija je, ka i vazda, bila mnogo pitoresknija. Na društvenim mrežama se pojavila „proverena informacija“ da su tajne službe kolektivnog Zapada, koje vazda nešto rovare, Prigožinu dale 600 milijardi dolara - i obećale mu oprost grehova - da strmopizdi Putina, da je Prigožin pare uzeo, odglumio puč i onda zavrnuo kolektivne službe, a novac uložio u razvoj ruskih tajnih oružja.
Šta je u stvari bilo, saznaće se tek kad Prigožin progovori, što nije sasvim izvesno jer mrtva usta ne govore, a Prigožinovim ustima bi se lako moglo dogoditi da ne progovore iz tog razloga. Ako se Prigožin ipak oglasi - zasad se ne zna ni gde je - to će ojačati tezu teoretičara zavere o „zdogovorenom“ puču kao svojevrsnom testu lojalnosti moskovske Duboke čaršije, mada će i dalje ostati nejasno šta je Rusija postigla, kako je to tačno ponižen kolektivni Zapad i gde je to skrenuta ukrajinska pažnja.
