Dešavalo se to, ne samo kod nas već i u mnogim svetskim parlamentima, da neka politička opcija pokuša da pridobije pažnju izazivanjem određenih incidenata. Sve je to deo parlamentarnog života i tu nema zamerke. Međutim, svaki put kada se pribegne takvom metodu političkog delovanja, to se čini najpre zato što na drugačiji način nikako ne možete da privučete pažnju, zato što želite da ukažete da ste diskriminisani i, na kraju, zato što želite da postignete određeni politički cilj koji ste zacrtali. Naravno, uvek u takvim situacijama morate da imate izlaznu strategiju, da ste svesni do koje granice ćete ići i da dobro procenite efekte vaših istupa.
Danas prisustvujemo ludiranju nekoliko opozicionih poslanika koji pokušavaju da imitiraju Šešelja pribegavajući njegovim metodama, no, to što oni rade je apsolutno iracionalno, jer sve ono zbog čega se to radi kod njih ne postoji. Ne postoji razlog da bi na takav način privlačili pažnju, jer objektivno njih niko nigde ne diskriminiše, s obzirom na to da zatvaraju auto-put kad im se prohte, pa bi se čak moglo reći da oni diskriminišu kao ekstremna manjina ogromnu većinu građana Srbije. Ludiraju se svake subote po ulicama, imaju svoje medije na kojima gostuju kao španska serija, na društvenim mrežama dominiraju, ali ipak, uprkos svemu, imaju ogroman problem - neće ih narod. Da ne pišem ovde o tome što se kod njih ne zna šta je politički cilj njihovog divljanja u Skupštini. Do juče su bili za one sumanute zahteve koje su izneli na protestima. Govorili su da živi neće popustiti dok se zahtevi ne prihvate i da nema ni po koju cenu izbora pre ispunjenja zahteva. Čak su pretili haosom na ulicama ako se Vučić drzne da raspiše izbore. Ipak, sada su promenili ploču, pa u Skupštini divljaju tražeći da se izbori što pre raspišu, dok ih zahtevi više ne zanimaju.
Dakle, konfuzija koju su stvorili je fantastična. Jedan deo njih hoće izbore, drugi neće ni da čuje za izbore, oni treći su za revoluciju, četvrti su samo za beogradske izbore, itd. Bog otac to ne može da pohvata za šta su svi oni, tako da u Skupštini oni divljaju čisto radi divljanja, bez ikakvog smisla i cilja.
Čak i oni koji nisu naklonjeni vladajućoj garnituri zgražavaju se nad divljanjem radi divljanja. U ovome uživaju samo ekstremistički nastrojeni aktivisti ovih stranaka, inače u duši savremeni komunisti i anarhisti koji na državu gledaju kao na neprijatelja kog bi trebalo uništiti i dati sva prava individui da se iživljava nad kolektivom. Ti ludi ljudi svoje stavove ispoljavaju na mrežama poput Redita i još malo na Iks platformi (pokojni Tviter), a njihovi predvodnici smatraju da je to Srbija, ne shvatajući da se većinska Srbija grozi onog što oni rade. No, kako god, bilo bi lepo da idemo na izbore i da se takvima stavi do znanja koliko vrede. Ništa slađe nema kada ekstremizam pobediš radom, rezultatima, programom i, na kraju, olovkom i glasačkim listićem. Kada izbori prođu, vredelo bi razmisliti da se takvi iščašeni političari i njihovi sledbenici hospitalizuju u nadležnim institucijama. Baš zato su naredni izbori borba normalne Srbije protiv ekstremizma.
Živeli i do pobede normalne Srbije!
NE PROPUSTITE
