Gradonačelnik Lampeduze Filipo Manino u četvrtak je vapio za pomoć pošto su njegovi građani očajni i pod nemogućim pritiskom zbog novog priliva ilegalnih migranata, koji je otpočeo tokom prošle nedelje.
Za samo 36 sati Lampeduza je primila više od 5.000 migranata. Procenjuje se da je sada na ostrvu već oko 8.000 migranata, čime je nadmašen broj ukupne populacije. Ovo malo italijansko ostrvo, koje broji nešto više od 6.000 stanovnika, bilo je na prvim linijama i tokom velike migrantske krize u Evropi 2015. i 2016. godine, kada mu je topao prijem migranata doneo globalno priznanje.
Sredozemno more je važna ruta za ilegalne migracije iz zemalja Magreba u Evropu. Može se očekivati da će se priliv migranata s tog područja nastaviti nakon velike tragedije koja je zadesila Maroko i Libiju, gde su hiljade ljudi ostale bez krova nad glavom. Takođe, ne treba zanemariti ni velike tenzije u drugim afričkim zemljama.
Francuska je objavila da na granici s Italijom pojačava mere, mobilne jedinice i bezbednosno osoblje kako bi obuzdala nagli priliv migranata. Nemačka vlada je odlučila da suspenduje prošlogodišnji sporazum s Italijom o dobrovoljnom prihvatanju izbeglica. Optužila je Rim da krši dogovor o prihvatanju ljudi kojima je azil odbijen, a koji su preko Italije stigli u Nemačku (Dablinski sporazum).
Tokom izborne kampanje prošle godine šefica stranke Braća Italije, a sada premijerka Đorđa Meloni obećavala je da će zaustaviti ilegalne migracije, pozivajući se na mogućnost pomorske blokade od strane EU.
Međutim, migracije u Italiju su u strahovitom porastu. Ove godine je broj dolazaka udvostručen u odnosu na prošlogodišnji i na dobrom je putu da obori rekord iz 2016, zbog čega se premijerka Meloni našla pod baražnom paljbom kritika i s desnog i s levog spektra. Propao je i njen dogovor sa autoritarnim predsednikom Tunisa Kaisom Saidom o pojačavanju patrola i suzbijanju odlazaka migranata u zamenu za milionske investicije i pomoć iz Evrope.
Malo dobrih opcija figurira za vladu Italije, prvu ekstremno desnu od Drugog svetskog rata. Pozivanje na pomorsku blokadu zvuči opijajuće i zavodljivo kada ste u opoziciji, ali je komplikovano da to realizujete kada ste na vlasti.
Teško da desničarska koalicija može ispuniti predizborno obećanje i zaustaviti iskrcavanje migranata. Jedno su hipotetička rešenja u kampanji, a drugo je upravljati problemima tokom mandata.
Ovo nije problem i neuspeh Italije već cele EU, odnosno njenog nefunkcionalnog sistema i infantilne, nesposobne birokratije, koja nije u stanju da sprovodi efikasnu migracionu politiku. Italija se sama suočava s teretom novopridošlica, bez obzira na postignuti sporazum o solidarnosti između zemalja članica EU.
Nejasno je odsustvo bolje i organizovanije evropske reakcije, s obzirom na to da je preko pet miliona Ukrajinaca brzo apsorbovano nakon ruske invazije na Ukrajinu. Tada je Evropa pokazala da je bolje pripremljena nego ranije i da može da se nosi s dolaskom migranata. Razloge možda treba tražiti u različitim političkim kalkulacijama.
NE PROPUSTITE
