Nije bez razloga Vučić napomenuo šta stoji u krajnje komičnom zahtevu dela opozicije u vezi sa izborima koji mu je upućen na adresu Predsedništva. Da se razumemo, nije hteo da ih ponizi, niti da ih omalovaži, ali je morao javnost da upozna s neverovatnim neznanjem ljudi koji se tolike godine bave aktivno politikom, a koji do danas nisu naučili razliku između raspisivanja i održavanja izbora. Tako su u nekom revolucionarnom zanosu, valjda misleći da su kroz proteste nešto epohalno učinili i naprasno postali popularni, kroz zahtev izneli želju da izbori budu raspisani do kraja godine. Sve bi to bilo super, da oni u svojim medijskim nastupima ne iznose želju da se izbori održe do kraja godine. E sada, bog sveti zna šta je tim ljudima u glavi, a izgleda da ni oni sami ne znaju ili bar ne umeju da istaknu šta je zapravo njihov cilj, jer između raspisivanja izbora i održavanja izbora je ogromna razlika. Ukoliko traže da se izbori raspišu do kraja godine, mirne duše mogu da se raspišu 31. decembra i da se održe negde u martu. Ipak, ukoliko žele da se izbori održe do kraja godine, u tom slučaju bi morali da se raspišu u najskorije vreme i da se održe negde u decembru mesecu. Verovali ili ne, ali lideri opozicije izgleda ne znaju za ovu razliku.
Elem, možete samo da zamislite da se ovakva grupacija ljudi dokopa vlasti, na šta bi to ličilo. Ljudi koji pojma nemaju šta hoće, koji se ističu glupostima i gafovima na svakom koraku, koji ne mogu jedni s drugima reč da progovore, jer sujeta i međusobna netrpeljivost ih ubijaju, kandiduju se da vode državu. Što je najsmešnije u svemu ovome, oni svaki dan preko svojih medija ističu da sigurno pobeđuju u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, te da su izbori zapravo samo formalnost. Prosto je neverovatno odsustvo realnosti kod ovih ljudi. Niti su ponudili neki program, niti su predložili bilo šta alternativno u odnosu na ono što sadašnja vlast radi, već su sve sveli na vređanje i mržnju prema Vučiću i njegovim saradnicima. Zato je njihovo obraćanje prema predsedniku Republike najbolji dokaz apsolutnog amaterizma u politici. Sve ovo pišem upravo da bih ukazao i na njihov amaterizam prilikom čitanja istraživanja javnog mnjenja, odnosno izbacivanja nekakvih anketa koje veze sa životom nemaju. Uglavnom se svode na onu narodnu „što je babi milo, to joj se i snilo“. Sedne tako neko od njih, naškraba procente onako po svojoj želji i to onda publikuju kao istraživanje javnog mnjenja. Za razliku od njih, Vučić do najsitnijih detalja čita svako moguće istraživanje. Dok oni spavaju, on je već do sedam ujutru obišao radove na gradilištima i održao bar dva sastanka. Ključno je to da u odnosu na njih on istinski živi za politiku, dok sva ova gospoda koja žele da ga pomere žive od politike i do vlasti žele samo zato što je državna kasa do vrha puna, a njima dobro dođe da je kao nekad očerupaju. Porediti Vučića i sve njih jednako je kao poređenje Mesija i nekog prosečnog igrača beogradske zone. Vučić je apsolutni profesionalac u bavljenju politikom, sto odsto posvećen poslu, dok su ovo totalni amateri koji svoju politiku svode isključivo na pisanje postova po nekadašnjem Tviteru. Vučića ne zanimaju lajkovi, već rezultati. To je ta ključna razlika. Izbori koji slede pokazaće amaterima zašto su gde jesu. Suočavanje s realnošću biće jako bolno po amatere.
NE PROPUSTITE
