Naša današnja kolumna je džaba krečenje od 100.000 tona parizera namenjeno menadžmentu Našeg prava da znamo sve - koji se lažno predstavlja kao Javni servis - njegovim vernim (doduše prinudnim) gledaocima i srpskoj javnosti uopšte.
Pre nego što pređem na meritum stvari, citiraću deo intervjua reditelja Vladimira Perišića iz poslednjeg broja Vremena: „Jedna je stvar“, kaže Perišić, „osloboditi se kolonijalnog gospodara, a sasvim druga da počneš da savladavaš roba u sebi. Do tog unutrašnjeg oslobođenja još nismo došli.“
To je razlog zašto nam je Javni servis takav kakav je. To je razlog zašto moja neznatnost, kad god joj se (doduše, vrlo retko) omakne da pogleda neki program RTS-a ima snažan utisak da spikerke čitaju vesti s pištoljem uperenim u potiljak, a da se voditeljima/voditeljkama tresu gaće - a poneki/poneka bogme i pišne - dok intervjuišu kneževe srpskog sveta.
Povod za našu današnju kolumnu bila je moralna panika koja je izbila u Ujedinjenom Kraljevstvu nakon što se neki moralni paničar - ima takvih i u UK - uzibretio nad činjenicom da se na programima BBC-ja Hamasovi teroristi ne nazivaju „teroristima“. Britanski paničari, doduše, BBC nisu nazvali izdajnicima i slugama Hamasovog Kurtija - što bi se srpskom BBC-ju svakako dogodilo (smeh vrabaca iz offa) - svejedno, nad Londonom se nadvio oblačak moralnog pičkinog dima.
Koji je u trenu oduvao urednik BBC-jeve spoljnopolitičke redakcije Džon Simpson, koji je, između ostalog, napisao (praštajte na slobodnom prevodu): „Ministri, kolumnisti, novinari i obični ljudi pitaju zašto BBC ne govori da su Hamasovi bojovnici koji su izvršili pokolj u Južnom Izraelu - teroristi.“
Odgovor nas vraća - rekao je potom Simpson - na osnivačke principe BBC-ja. Terorista, to je teška reč, naprosto, BBC-jev posao nije da ljudima govori koga da podrže, koga da napuše, ko su dobri, a ko loši momci. „Mi redovno prenosimo saopštenja vlade i mišljenja i intervjue pojedinaca u kojima hamasovce zovu ‘teroristima’, ali to je njihove posao.“
Stvar je u tome - nastavio je Simpson - da mi to ne govorimo „našim glasom“.
„Naš posao je da gledaocima prenesemo činjenice, a njima prepuštamo da donesu svoje sudove.“
Možda će jednog dana - otprilike 2063 - kad specijalne jedinice konačno kidnapuju Bujketa i odvedu ga u nepoznatom pravcu penzije - i naš Javni servis usvojiti nešto od BBC-jevih principa. Do tada - mrka kapa.
Pred Bujketom stoji još četrdeset godina tokom kojih će iza kancelarijske zavese gledati protestujuća građanstva koja će tražiti njegovu smenu. I znate šta? Dokle god me Bog poživi, „podržavaću“ Bujketa čvrsto uveren da smena direktora RTS-a nema nikakvog smisla dok se negde oko 2063. ne promeni mentalitet.
Samo što sam stavio tačku na kraj poslednje rečenice, 15.000 vrabaca je pomrlo od smeha.
NE PROPUSTITE
