E pa lepo. Pisali smo ovih dana o Sajmu knjiga, ratovima u Ukrajini i Palestini i o povratku u varvarstvo. Krajnje je vreme da se pozabavimo onim od čega se živi - a često i mre - dakle, domaćom histeričnom političkom scenom, koja - iako izbori nisu zvanično raspisani - već zapada u predizborni amok.
Kao i uoči svih prethodnih izbora, predizborna groznica ima vrlo malo (ili nimalo) veze s politikom u pravom smislu reči. Nadmetanja se uglavnom svode na merenja čiji je qwrz veći i „licitiranja“ ko je više ukrao, a ko masnije slagao, ko je došao na boj na Kosovo, ko nije, i bla, bla, bla.
Za razliku od prethodnih izbornih ciklusa, Visoko Mesto je ovoga puta pokazalo izvestan defetizam. Na pitanje novindžike televizora Prva šta će biti ako bi nekim slučajem izgubio izbore - pu, pu, pu, daleko bilo - s Visokog Mesta je stigao sledeći odgovor, citiram:
„Te večeri i prvih šest meseci bi bilo sve u redu, jer smo mi džentlmeni i gospoda. Čestitali bismo našim protivnicima, neću da kažem to se neće desiti, ne znam, narod je taj koji odlučuje. Ali ako me pitate šta bi se desilo sa zemljom, pošto to mogu bez problema da predvidim, urušili bi je neverovatnom brzinom.“
Valjda da se to ne bi dogodilo, iz pričuve je kao pojačanje pozvan i Tonga Nikolić, mada ostaje nejasno koga bi to Tonga mogao animirati, a da ga Visoko Mesto već nije animiralo. No, dobro. Predizbornim strategijama se u zube ne gleda.
A šta se zbiva u opozicionom taboru? Svašta nešto. Pre neki dan sam na Sajmu knjiga sreo Zorana Lutovca, s kojim sam se zadržao u kraćem i prijateljskom razgovoru, kojom zgodom mi je Zoki poverio da namerava da DS vrati na Đinđićeva fabrička podešavanja, a da više ne namerava da se upušta u triper koalicije. Želim mi dobar vetar u leđa.
U obično dobro obaveštenim izvorima se šuška da će se na političku scenu vratiti i Čeda Jovanović u koaliciji sa onima koje uspe da navata. Ako u međuvremenu nije promenio agendu, i njemu želim dobar vetar u leđa.
A da bih se obavestio šta se zbiva u ostatku opozicije, u nedelju uveče sam otišao u Rim, što će reći da sam se, iako nisam bio u gostima, namestio pred televizor da pogledam „Utisak nedelje“ jer sam osnovano pretpostavio da će tema biti kako (i zašto) pobediti na izborima.
Olivera je na informativni razgovor u studio privela, sleva nadesno - mada bi trebalo obratno - Mikija Aleksića, vanstranačku intelektualku Sofiju Mandić i Radomira Lazovića. Bilo mi je novo čuti - izgleda da mi je ta vest (možda i namerno) promakla - da će Miki i Lazović nastupiti u koaliciji. Ko biva, jebeš razlike, viši cilj, tj. Visoki Strmopizd je u pitanju.
I - šta kažem, kakvi su mi opći utisci. Stekao sam snažan utisak da bi sve troje - naročito Mandićeva - imali lepe šanse na nekom takmičenju za mis, a s obzirom na to kako stvari stoje - i kuda se sunovraćaju - mogli bi imati i solidne šanse i na izborima.
NE PROPUSTITE
