FAMOZNO SVETISLAV BASARA: SHIT HIT THE FAN
Na čestim turnejama po Srbiji i srpskim zemljama, Nj. s. Porfirije svaku svoju motivacionu govoranciju završava pokličem „znamo ko smo i šta smo“. Nikada, međutim, ništa ne precizira. Računa valjda na „podrazumevanje“, tj. na pretpostavku da svako zna da smo ono što priviđamo da jesmo.
Moja neznatnost je u intervjuu za praznični broj Nove iznela nešto drugačije smatranje na temu ko smo i šta smo, pak je koristeći imunitet pesničke slobode blagoizjavila „da smo govna, krpe, lažovi i prevaranti“. I šta? Govno je pogodilo ventilator. Intervju su prenele regionalne novine i portali, a moji poverenici za društvene mreže su izvestili da su zbog praznika i krkanluka ibretenije i moralna panika u Euromahali, Krugovima Dvojke i Slavskom - bili relativno niskog intenziteta. Postupili su kao Miki Aleksić, koji je zbog „krsne slave“ odustao od štrajka glađu.
Ako stvar posmatramo s tačke gledišta hrišćanstva, moja neznatnost je dibidus u pravu, ali uopšte nije originalna. Svi drevni teolozi - doduše nešto uglađenijim jezikom, mada ne svi - poslepadne ljude opisuju kao govna, krpe, prevarante i lažove.
Biti, dakle, govno, krpa, prevarant i lažov nije naš ekskluzivitet. To je conditio humana. To se ne može promeniti, ali se može donekle ublažiti (i namirisati) kultivisanjem, samokontrolom, društvenom organizacijom i poštovanjem pravila. Ali naš ekskluzivitet jeste dupetom ne mrdati na poslu kultivisanja i ostalog pomenutog, i onda odgovornost za to što smo govna, krpe, prevaranti i lažovi svaljivati na 1. Vatikan, 2. Brisel (ranije Kominternu) 3. kolektivni Zapad kao spoljašnje krivce i 4. na trenutnog Vladajućeg Alfa Mužjaka kao unutrašnjeg neprijatelja.
Opozicione novine ne propuštaju da intervjuisanima - ili bar meni - postave pitanje od 1.000.000.000 tona parizera - „a do kada će Vučić biti na vlasti“ - što me uvek podseti na pitanje jednog slučajnog prolaznika tokom bombardovanja iz 1999. koji me je - misleći valjda da sam dobro obavešteni izvor - pitao: „a jelte, gos’n Basara, kad će prestati bombardovanje“.
Slučajnom prolazniku sam ovako odgovorio: „25. maja“. Belo me je prolaznik pogledao, uopšte mi nije poverovao. A zašto me je to pitao, to pitajte njega. Odgovarajući na pitanje Nove, nisam bio tako precizan. Rekao sam, citiram po sećanju: „Biće ne vlasti dok se protiv njega budu ‘borili’ amateri iz beogradskih kafića i kupleraja.“
Zašto kažem „amateri“? Zato što su samo amateri - ili nešto još gore - u stanju da odu u Berlin i da tamošnjim sagovornicima, koji se slomiše oko rešavanja pitanja Kosova, kažu: „A ne, mi nipošto nećemo dati Kosovo“ - pa da posle apeluju na Berlin da im vadi postizborno trnje iz mindže. A čak ni amateri ne bi napušavali američkog ambasadora zato što je - sledeći politiku svoje zemlje - „podržao“ Vučića. A znate li zašto ga je podržao? Zato što Amerika ne radi sa amaterima. Što će reći da je ventilator pogodio govno.
"VERUJEM DA ĆE ONO ŠTO ĆU REĆI, BITI OD VELIKE VAŽNOSTI ZA GRAĐANE SRBIJE" Predsednik Vučić obraća se naciji večeras u 18 časova