Centralni trg u Kraljevu krasi spomenik Milutinu, srpskom vojniku iz Prvog svetskog rata. Danko Popović je napisao roman „Knjiga o Milutinu“ inspirisan ovim spomenikom. Milutin, kao simbol srpskog vojnika, stoji na večnoj straži i podseća nas na neka prošla vremena slave, odlučnosti i hrabrosti. Milutina sam upoznao prvi put, tako slobodnog i gordog, kako prkosi nebesima, baš u Kraljevu, na centralnom trgu, tokom odsluženja vojnog roka 1997. godine.
Početkom januara 2024. godine ministar odbrane Srbije je najavio ponovno vraćanje obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji i ponovno svrstavanje desetina hiljada mladih Srbije u stroj otadžbine, u stroj Milutina.
S najavom obnavljanja obaveznog služenja vojnog roka javili su se u javnom etru i ljudi koji su uzeli da se utrkuju u širenju debate na ovu temu, svako iz svog ugla. Iz tog razloga mislim da je važno da i ljudi od struke i poznavanja vojničkog zanata kažu nešto više na ovu temu.
Ono što je važno o ovoj temi da se napomene jesu oni detalji koje zanimaju širu javnost, a naročito one najvažnije, a to su majke budućih vojnika, majke onih budućih Milutina koji će obući uniformu, uzeti pušku i bajonet u ruke i stati na branik otadžbine, da prvi prime udar ili prvi priskoče u pomoć građanima kad kakva pošast ili nepogoda zadese Srbiju.
Vojska nije zabavište, niti vaspitna ustanova, niti lečilište, vojska je ozbiljan državni organ namenjen da državu i njene građane brani od neprijatelja, da narodu i građanima pomogne i spase ih u slučaju kakve poplave, zemljotresa, epidemije ili velikog požara. Vojska je oružani deo državnog sistema, kome su osnovno sredstvo za rad: puška, municija, minsko-eksplozivna sredstva, oklopni transporteri, tenkovi, brodovi i avioni. Vojska je državi neophodna kako bi joj čuvala opstanak, teritoriju i nezavisnost, u skladu s politikom koju definiše državni vrh, a koji biraju građani u demokratskom procesu.
Pitanja vezananih za ovu temu je mnogo, ali ovde treba navesti neke detalje, s obzirom na to da se radi o najavljenom modelu služenja vojnog roka ne dužeg od četiri meseca. Ovo praktično znači da Srbija zadržava skandinavski model vojne obaveze, s tim da se s norveškog prelazi na finski model. Naglo povećanje broja regruta, u onome što se može zvati stajaća vojska, sa sobom će povući sledeće: potrebu reorganizacije i promene formacije Vojske Srbije, specijalizaciju regrutnih centara za potrebe RV i PVO, KOV, Rečne ratne flotile i specijalnih snaga, kao i modernizaciju sistema specijalističke obuke, definisanje visine plate za regrute na odsluženju vojnog roka u odnosu na vojnike po ugovoru, definisanje mogućnosti zapošljavanja vojnika u vojsci po odsluženju redovnog vojnog roka, jačanje lanca logistike i ishrane za vojnike, povećanje broja podoficira, kao i adekvatno regrutovanje i raspoređivanje vojnika u skladu s njihovim kvalifikacijama i školovanjem u civilstvu.
Pored ovoga, već sada treba razmišljati o sistemu budućeg angažovanja rezervnog sastava Vojske Srbije kako bi se što brže i efikasnije izvršio raspored velikog broja regruta u rezervni sastav nakon što odsluže vojni rok, što podrazumeva i oblik organizacije i formaciju rezervnog sastava, raspoređivanje po ratnom rasporedu, zaduživanje uniformi i vojne opreme, angažovanje na vojnim i mobilizacijskim vežbama, kao i raspored, angažovanje i uvežbavanje za jedinice civilne zaštite.
Srbin rado ide u vojnike i roditelji su uvek ponosni na njih, isto važi i za pripadnike nacionalnih manjina u Srbiji, koji su pokazali da podjednako ako ne i srčanije umeju da brane Srbiju, njene građane i žrtvuju se na oltaru otadžbine. Mi kao građani Srbije imamo i obavezu da svojoj vojsci omogućimo da funkcioniše u skladu sa opštim okruženjem u kom se Srbija nalazi, da joj budemo potpora, oslonac i rezervoar. Milutin leži i čuči u svakom od nas, mi koji smo bili u stroju Milutina to najbolje znamo, a sada je došao pravi čas da se Milutin vrati i da se ponovo sazove zbor, za stroj novih Milutina, naših sinova, u skladu s tradicijom naših predaka, pa i samog Milutina, koji i dalje stoji i prkosi nebesima, kao simbol i svetionik slobode.
