Peti novembar ove godine će, ukoliko se u međuvremenu ne desi neko „čudo“ pa padne front u Ukrajini ili Gazi, biti najvažniji datum u svetskim zbivanjima.
Naime, tog dana će nekoliko stotina miliona Amerikanaca glasati na predsedničkim izborima i, delom, izborima, za oba doma kongresa. Budući da smo još uvek ljudi a ne roboti i da je sve u našem ljudskom svetu personalizovano, jer ljudima trebaju heroji i antiheroji, najviše pažnje sasvim opravdano privlači duel potencijalnih predsedničkih kandidata, do kojih se u Americi dolazi u komplikovanom prethodnom procesu tzv. predizbora, koji prethode pomenutim glavnim predsedničkim izborima. Ipak, veoma često se već na početku pomenutih predizbora ocrtaju favoriti pa se manje ili više jasno vidi ko će biti kandidat „plavih“ (demokrate), odnosno „crvenih“ (republikanci) za najvišu poziciju u državi.
Ni ovi predizbori nisu izuzetak, tako da ćemo, po svemu sudeći, opet na predsedničkim izborima ovoga novembra, baš kao i onoga pre četiri godine, imati stari meč između Džoa Bajdena i Donalda Trampa. Ukoliko partija koja ima aktuelnog predsednika, u ovom slučaju demokrate, nema razloga da istakne kao kandidata na izborima nekog drugog do aktuelnog predsednika, jer on značajni deo harizme crpi upravo iz toga što je predsednik, partija koja je „opozicija“ pak mora da pronađe nekog ko potencijalno izgleda kao predsednik. I tu se krije nepodnošljiva lakoća jednostavnosti izbora ovogodišnjih kandidata i demokrata i republikanaca za predsedničku nominaciju - Bajden je aktuelni predsednik, a Tramp je bivši predsednik, dakle i jedan i drugi imaju „predsedničku harizmu“, pa je sasvim prirodno da partije ne žele da rizikuju s nekim zelenim autsajderom u ovoj igri prestola, kandidujući ove vremešne veterane za najvišu funkciju.
To je izgledno nakon što je Tramp porazio jedinu preostalu konkurentkinju među republikancima, Niki Hejli, na predizborima u Nju Hempširu, gde joj je sve išlo u prilog, od njoj sklonog guvernera, sve do toga da su na predizborima za republikanskog kandidata, sasvim paradoksalno, mogle da glasaju i demokrate. Iako zvanično još ništa nije gotovo i, iako je Hejlijeva još u trci, ako se po jutru dan poznaje, onda je Tramp u znatnoj prednosti, a konačnu situaciju s republikanskim predsedničkim kandidatom ćemo znati 5. marta, kada je „superutorak“ - tada se istovremeno održavaju predizbori u čak 15 saveznih država, pa ako Tramp dobro odradi taj utorak po prerijama i gradovima, već u sredu će biti neprikosnoveni republikanski kandidat.
Tu ga, ako ga posluži vremešno zdravlje, opet čeka Džo Bajden, kao kandidat demokrata, u starom meču različitih politika, ali i potpuno različitih ličnosti. Trampa bi najbolje mogli da opišemo sintagmom „gromovi i munje“ jer je on žestok, bez dlake na jeziku i lako kao šoumen privlači pažnju javnosti. S druge strane, Bajdena bi najbolje mogli da opišemo izrekom „tiha voda breg roni“ jer je on do predsedničke funkcije i uspeo da dođe iz pozadine kao večiti „drugi čovek“. Biće to duel vode protiv vatre i urbane protiv ruralne Amerike, a ko će konačno pobediti u ovoj igri prestola će, pored poznatih procedura i vidljivog odnosa snaga, zavisiti i od eventualnih nepredviđenih događaja, budući da se ovi američki predsednički izbori, više nego bilo koji drugi u prethodnih devedesetak godina, odvijaju na klizavom terenu usled situacije „u zemlji i svetu“.
