Kad mi je moj referent za „Utisak nedelje“ dojavio da će u „Utisku“ gostovati, sleva nadesno, Petar Janjatović, Filip Ejdus i Cane Kostić, nije mi bilo druge nego da u 8.25 odem u Rim, tj. na Novu S, namestim se pred televizor i pogledam emisiju. Poglavito zbog Caneta, sklonog sarkastičnom humoru koji najbolje volim, ali i zbog ostala dva gosta koja imaju šta da kažu.
Avaj, nakon što je Olivera održala standardno uvodno slovo na teme „kako nam se dogodilo ovo“ i „kako smo dozvolili ono“ i kad je zavšen blok reklama, Caneta više nije bilo u studiju. Cane je, sasvim u stilu partibrejkera, napustio party, tj. studio. Bećkovićka je to ovako objasnila: „Zoran Kostić Cane je napustio emisiju. Najiskrenije ne znam zašto je otišao i verujem da će biti prilike da nam on odgovori na to pitanje“.
Ubrzo se pokazalo da to nije baš tako i da je u startu bilo nekog prepičkavanja, ali pretpostavljam da ste svi videli o čemu se radilo, pa da se ne ponavljamo, bolje da pređemo na stvar.
Tema emisije je bila Brnabićkina izjava o reaktivaciji ProGlasa, u kojoj je, između ostalog, citiram po sećanju, rekla „ko su ti ljudi i zašto bi nju zanimalo šta oni imaju da kažu“. E sad, Srbija je formatirana tako da tehničke premijerka može - u stvari mora - da tako nešto javno i kaže, ali budite sigurni da tako misle i premijeri mnogo uređenijih država. To je naprosto tako. Političare (tih zemalja i boja) ič ne interesuju mišljenja neformalnih, nepolitičkih grupa, ma koliko njihovi članovi bili ugledni.
I to nije od juče. Tako je to oduvek bilo i tako će i zauvek biti. Setimo se smo Kaligule, koji je svog voljenog konja Incitusa postavio za člana Senata.
Zbog vekovne rascepljenosti, da ne kažem baš shizofrenije - kojoj neki tepaju srpske podele - mnogima u Srbiji ne dolazi iz dupeta u glavu da je stanje u nekom društvu - ma koliko bilo na krv i nož zavađeno - rezultanta delovanja društva kao celine, a da se to stanje može popraviti (ili češće pogoršati) isključivo političkim organizovajem i delovanjem.
Još jedna stvar mnogima - praktično svima u Srbiji - nikako ne dolazi iz dupeta u glavu. Ma koliko nesporan bio nečiji ugled - što će reći kvalitet - to u politici nema nikakvog značaja, u politici je važan isključivo kvantitet, tj. broj osvojenih glasova. Državni sistemi - ne samo u Srbiji - prilagođeni su prosečnim građanima, a znate kakav je prosečan srpski građanin.
Olivera je pitala Filipa Ejdusa da li namerava da se politički angažuje, što će reći da se kandiduje za neku funkciju, na šta je Ejdus odgovorio da mu to nije namera. Da me članovi ProGlasa - među kojima ima i mojih prijatelja - ne bi pogrešno shvatili, nije mi namera da bilo koga od njih huškam na politički angažman; i - daleko bilo - na neku kandidaturu - daleko od toga, manje-više svima toplo savetujem da to ne čine.
Za kraj: saglasan sam sa jednim od telefonskih uključivača u „Utisak“ iz vox populija, koji je rekao, citiram po sećanju: „Vreme je da opozicija odluči šta hoće i da prestane da nariče nad nepravdama koje joj se nanose.“
