Prošlo je već više od pola godine otkako je Hamas, palestinska militantna grupa koju EU, Sjedinjene Američke države, Kanada i mnoge druge demokratske zemlje smatraju terorističkom, započeo najkrvaviji napad na Izrael u poslednjih pedeset godina. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu upozorio je Izraelce da se spreme za dug i težak rat, upozorivši Palestince da će osveta biti strašna i da će odmazda koja će uslediti biti nešto što Palestina još nije videla. Odmah su započeli masovni izraelski napadi na gradove i naselja u blokiranom Pojasu Gaze koji su uništili desetine zgrada. Odgovor je i bio strašan. Toliko strašan da su svetski mediji i svetska javnost već i prestali da se zgražavaju nad slikama ubijene, spaljene i masakrirane dece iz Pojasa Gaze, čije se smrti broje, kako Palestina saopštava, desetinama hiljada. Prestao je svet da reaguje i na slike spaljenih bolnica, razorenih zgrada, roditelja koji grle mrtva tela svoje dece. I tako je ovaj sukob koji traje već gotovo stotinu godina ušao u novo poglavlje, najkrvavije dosad, a dokle će trajati, ostaje da vidimo.
Sve je počelo 7. oktobra, kada je Hamas ispalio hiljade raketa koje su dosezale sve do Tel Aviva i okoline Jerusalima, koji su retko izloženi ovakvim napadima zbog izraelskog modernog i prefinjenog protivraketnog odbrambenog sistema, takozvane gvozdene kupole. Nakon sat vremena, borci Hamasa su započeli kopneni, vodeni i vazdušni napad na Izrael, prvi u nekoliko decenija, a teroristi Hamasa su ušli u 22 izraelska naselja i vojne baze, ubijajući, otimajući i mučeći cele porodice. Zvaničnici Izraela su u nedelju saopštili da je ubijeno najmanje 700 osoba. Predsednik Bajden i drugi svetski lideri osudili su Hamas, koji smatraju terorističkom organizacijom, navodeći da podržavaju Izrael, koji, prema njihovim rečima, ima puno pravo da se brani. Arapske zemlje, uključujući i Saudijsku Arabiju, pozvale su na deeskalaciju nasilja, ali nisu osudile Hamas. Posledice prete da prerastu u širi regionalni konflikt, budući da je Hezbolah, libanska militantna organizacija koja je i sama ratovala sa Izraelom 2006, naveo da podržava Hamas, a da podrška koju ima od Irana nije nikakva tajna. Interesantno je i da je ovaj iznenadni napad na Izrael bio idealan rođendanski poklon Vladimiru Putinu, čiji je strateški prioritet da preusmeri podršku i pažnju Zapada sa Ukrajine. Rusija je brzo povadila stare planove o povlačenju granica Izraela tamo gde su bile 1967. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da se stvaranje palestinske države sprečava „destruktivnom politikom SAD“, a koketiranje s Hamasom i podrška Palestincima pomažu Putinu da se predstavi kao važan igrač u globalnom preusmeravanju protiv Zapada.
Međunarodni krivični sud u Hagu je pre tri dana zatražio hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i lidera Hamasa zbog ratnih zločina. Baš kao i kada su ovi napadi počeli, podrška i uloge su jasno podeljene. SAD su nedvosmisleno stale u odbranu Izraela i svega što ta država čini u Gazi, oni koji podržavaju Hamas podržali su njih i ovaj put. A između sve te visoke politike, svih tih svetskih igara leže ubijena deca. Kako ona među ruševinama Pojasa Gaze, tako i ona sa rejv festivala koju je Hamas pobio tog 7. oktobra. Lako ih je zaboraviti, lako ih je prevideti i lako ignorisati. Teško je odrediti čija je to krivica.
NE PROPUSTITE
