Pre tačno sedam dana napisali smo ovde da se takozvane Trampove carine koje je uveo skoro čitavom svetu „mogu shvatiti i kao poziv na pregovore prema spolja, jer je njegova stara metoda da najpre zapreti, pa potom snima reakcije na pretnju“, te smo konstatovali da „ove carine verovatno ne treba shvatiti kao konačnu uvoznu rentu, već kao polaznu tačku za pregovore“. Tek nekoliko dana nakon što smo prethodno „prorokovali“, Evropska unija je proklamovala da će uvesti Americi kontracarine, koje imaju stupiti na snagu za nekoliko nedelja, te je onda Tramp rekao da odlaže primenu svojih inicijalnih carina svima osim Kini (dakle, upravo EU) za tri meseca, na šta je EU srećno odgovorila da i ona odlaže primenu svojih kontracarina Americi za tri meseca. Osim EU i Kine, niko drugi po svetu se i nije usudio da uvede Trampu kontracarine jer im je bilo jasno da će time samo pogoršati sopstvenu situaciju pred pregovore o konačnim tarifama, za šta su ove carine neka vrsta zvaničnog poziva. Pa je Tramp onda u svom stilu velikog šefa izjavio da ga svi sada vuku za rukav i ljube mu zadnjicu kako bi sa njim pregovarali o konačnim trgovinskim tarifama. Naravno, vuku ga za rukav oni koji moraju i koji će imati nenadoknadive gubitke zbog opterećenja sopstvenog izvoza u Ameriku, dok su oni jači, a najjači su uz Ameriku u ovom trgovinskom pokeru EU i Kina, morali da pokažu mišiće, jer takva su pravila ove igre.
EU je svoje mišiće pokazala suptilno u prethodno opisanoj igri - ja tebi kontracarine, ti meni odlaganje primene tvojih carina, pa onda i ja tebi odlaganje mojih kontracarina za tri meseca, a do tada je čitava večnost za pregovore, jer je tri meseca podosta strateškog vremena za sporazum. Kina je, za razliku od EU, baš kao što kažu pravila igre i kao što je i red među glavnim pokerašima, na Trampove inicijalne carine uzvratila bez odlaganja svojim kontracarinama, na šta im je Tramp dodatno podigao inicijalne carine, na šta je Kina opet uzvratila novim podizanjem carina, na šta je Tramp uzvratio opet novim podizanjem carina, koje su se konačno našle na brojci od neverovatnih 145% na uvoz kineskih proizvoda u Ameriku, odnosno 125% na uvoz američkih proizvoda u Kinu.
Pravi poker, nema šta, sa uvek novim podizanjem uloga. Ali pre sedam dana smo napisali ovde da Tramp nije neki „ludi pokeraš revolveraš, već je više pokeraš trgovac“, a sada bi još i dodali da tek pokeraši revolveraši nisu ni Kinezi, koji su baš poput Trampa više trgovci nego tobdžije. Tako je Tramp prilikom uvođenja onih prvih inicijalnih najnižih carina Kinezima rekao da se one ne odnose na smartfone, kompjutere i niz drugih elektronskih gedžeta, da bi juče dodao da nije isključeno da i za te vrste proizvoda ipak uvede carine, ali tek za nekoliko meseci, ostavljajući Kinezima sasvim dovoljno prostora za pregovore, zaključujući lakonski da će „dogovor biti sklopljen i sa Kinom“.
Mora da je čitaocima ova komplikovana igra teška za praćenje, pa da je sažmemo upravo u ono što smo napisali ovde pre sedam dana - Trampove carine su poziv jednog pokeraša trgovca na pregovore. Postoje po svetu i neki drugi uticajni pokeraši koji nisu trgovci, već revolveraši, sa kojima se teže izlazi na kraj nego sa Trampom. Ali to je standardna podela uloga iz kaubojskih filmova, gde za stolom imate jednog sa monoklom koji broji pare, jednog trgovca iz Azije i jednog tihog revolveraša obučenog u crno, sa zlatnim mamuzama. I ta trojica su upravo sada krenula da dele svet.