Strane privredne komore u Srbiji snažan su partner u kreiranju privrednog ambijenta i lideri u spajanju stranih i domaćih privrednika i investitora. Jačanje poslovnih i privrednih veza, ekonomski mostovi koji se formiraju između zemalja, rezultiraju vidljivim podizanjem i unapređivanjem saradnje.
Vreme za lokalizaciju
Poznato je da sve ekonomije danas imaju glabalni karakter, pošto zavise od dešavanja u svetu, ali trenutna zdravstvena situacija bi, prema proceni stručnjaka, za pojedine mogla da bude i velika razvojna šansa. Zatvaranje granica pogodilo je velike izvoznike, poput Kine, Indije i drugih u Aziji, i samim tim prekinulo lance snabdevanja, što posledično dovodi do razmišljanja o lokalizaciji proizvodnje. Tu se i Srbiji kao evropskoj zemlji ukazala velika šansa u odnosu sa zemljama EU i zato treba preduzeti sve da se ova šansa iskoristi. Takođe, činjenica da je u Beogradu otvorena američka DFC, međunarodna razvojna finansijska korporacija, spremna da finansira projekte u saradnji sa privatnim sektorom vredne milijarde dolara, umnogome će pomoći da se otvore radna mesta, privuku novi investitori, kao i da se trgovinska razmena između SAD i Srbije, koja iznosi 854 miliona dolara, unapredi.
Signal za investitore
Predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji (AmCham) Zoran Petrović rekao je za Kurir da dolazak ovako važne finansijske institucije iz SAD našu zemlju stavlja na listu poželjnih investicionih destinacija. On smatra da je to pozitivan signal budućim investitorima koji planiraju investicije u Srbiji i regionu, ali i podrška postojećim investitorima koji planiraju širenje svojih poslovnih aktivnosti na ovim prostorima.
- Dolazak ovako važne finansijske institucije iz SAD u Beograd otvara nam mogućnost da osnažimo kako priliv direktnih stranih investicija, koje već nekoliko godina unazad imaju visoko učešće u BDP, tako i domaćih privatnih investicija, čiji bi nivo morao biti veći.
Beograd finansijski centar regiona
Navodeći da su kao Američka privredna komora pozdravili Vašingtonski sporazum, Petrović ističe da veruju da će on, uz „mini-Šengen“ inicijativu, dati pozitivan impuls ekonomskom razvoju regiona, podsticajem bržeg protoka ljudi, robe, usluga i kapitala.
- Otvaranje kancelarije DFC u Beogradu samo dodatno potvrđuje da Beograd postaje i finansijski centar regiona i da će se neki projekti brže naći na radaru za podršku zbog fizičkog prisustva DFC. Dodatno, treba očekivati da će se u budućnosti i američke kompanije koje planiraju investicije u Srbiji ili regionu obraćati DFC za informacije o potencijalu za investiranje na terenu, što će pomoći u donošenju odluka.
Dobar poslovni ambijent
Francusko-srpska privredna komora u Srbiji (CCI FS) okuplja više od 120 kompanija, a direktorku ove poslovne mreže Sanju Ivanić pitali smo da li je sada posebno neophodna snažna opredeljenost za reforme?
- Problemi koji su karakteristični za privrede u tranziciji još uvek otežavaju neke procese u poslovanju, utiču na reaktivnost preduzeća i komplikuju dugoročno planiranje u Srbiji. Ovi problemi nisu nepremostivi i Srbija aktivno radi na reformama: pozitivni efekti su vrlo vidljivi, na primer, progres u proceduri dobijanja građevinskih dozvola znatno je doprineo atraktivnosti Srbije. Nije novost da svako preduzeće traži da posluje u stabilnim zakonskim okvirima, što omogućuje predvidivost poslovanja, dugoročno planiranje i razvoj - navodi naša sagovornica.
Ona smatra da je poslovni ambijent u Srbiji dobar i da se stalno poboljšava. - To vidimo po redovnom povećavanju broja upita od francuskih preduzeća do početka 2020. godine, jer francuska preduzeća su jako oprezna kada je reč o izlasku na strana tržišta, znatno opreznija od preduzeća iz drugih evropskih zemalja. Nadamo se da će nakon ovogodišnjeg zdravstvenog šoka preduzeća nastaviti tamo gde su stala, i možda se i dodatno zainteresovati za Srbiju kao zemlju gde bi mogla otvoriti proizvodnju. Jasno je da će ova kriza navesti sve privrede da preispitaju svoje strateške ciljeve i pravce i čini se da je neophodno da neke ključne proizvodnje budu lokalizovane bliže Evropi - zašto ne baš kod nas.
Razlozi za optimizam
Kada je reč o budućnosti stranih investicija u Srbiji, Ivanićeva kaže da je 2019. godina bila od posebnog značaja za francusko-srpske bilateralne odnose, jer je bila obeležena posetom predsednika Makrona, kada su potpisani brojni sporazumi.
- Naši veliki zajednički projekti skoro da nisu pretrpeli nikakav zastoj. Krajem maja potpisan je međuvladin sporazum o donaciji od 8,3 miliona evra Srbiji od Francuske, koji će omogućiti da se završe studije izvodljivosti prve faze projekta izgradnje metroa u Beogradu, i taj projekt poprima sve konkretniji izgled - početak radova je najavljen za sledeću godinu. Takođe, radovi na spalionici u Vinči napreduju, a radovi na modernizaciji i proširenju aerodroma odvijaju se bez većih zastoja. Vidim da je slična situacija i što se tiče investicija iz drugih zemalja. Dakle, imamo sve razloge za optimizam.
Predsednik UO AHK Srbija i generalni direktor kompanije „Simens“ Udo Ajhlinger kaže za Kurir da ne možemo da odložimo neophodne razvojne procese i reforme jer imamo problem sa virusom.
Srbija izuzetno interesantna za strana ulaganja
- Ovo naročito važi otkad su se i drugi delovi sveta, na prvom mestu Kina, stabilizovali i vratili u normalnu poslovnu svakodnevicu. Virus je tu i ostaće, a mi stvaramo okvirne uslove da naši zaposleni i kupci budu zadovoljni. Tako i AHK, menjamo sve kako bismo postali još bolji, što će vrlo brzo biti primetno i u Srbiji. Mnoge evropske kompanije su došle do zaključka da nije dobro zavisiti od jednog dobavljača, posebno kada se taj dobavljač nalazi na drugom kraju sveta. Zato su počeli da traže alternative u neposrednoj blizini, a tu svakako spada i Srbija. Nezavisno od toga da li traže ovde dobavljače ili žele sami da investiraju, to je u osnovi od sekundarne važnosti za Srbiju. Važno je da je Srbija više uključena u evropske procese proizvodnje. Blisko sarađujemo sa investitorima na odgovarajućim konceptima. To je dosad funkcionisalo vrlo dobro, i sigurno će biti još bolje u budućnosti, koraci za postizanje ovog cilja su već pokrenuti - navodi naš sagovornik.
Ajhlinger navodi da je, kada je reč o sigurnosti nemačkih investicija u Srbiji, naša država dobro pozicionirana, ali da još uvek postoje poglavlja na kojima treba da se radi.
- Važno je minimizirati druge rizike i potencijalne gubitke koji mogu nastati usled manjkavosti institucijalnog rada i podrške kompanijama. Ne vidim razlog zašto bi nemačke kompanije trebalo da prestanu da dolaze i investiraju u Srbiju, naprotiv, Srbija je jedna izuzetno interesantna destinacija za ulaganja u Evropi, ako ne i najinteresantnija. Ako pogledate ko je sve odabrao Srbiju kao lokaciju za poslovanje u poslednjih nekoliko godina, onda je to „who is who“ najrazličitijih industrija. I ovde predviđamo znatno više izuzetno kvalitetnih poslova u Srbiji, što znači da će Srbija ne samo i dalje biti zanimljiva kompanijama već će ostati zanimljiva i za kvalifikovane radnike - ističe on.
Firme iz nemačke uvek pažljivo biraju gde će investirati Udo Ajhlinger
Nemačke kompanije su došle u Srbiju da ostanu
Nemački investitori prisutni su u Srbiji pune dve decenije, a trenutno ovde posluje blizu četiri stotine nemačkih kompanija sa više od 60.000 zaposlenih. Na pitanje šta privreda Srbije može da računa, ima li nekih investicija i projekata u najavi, Ajhlinger odgovara da se „Srbija može osloniti na Nemačku državu i nemačke investiture“.
- To, naravno, ne znači da će svi investitori ostati zauvek u Srbiji. Svaka kompanija traži način da opstane na globalnom tržištu - lokalni proizvodni pogoni nisu samo konkurentni sa ostalim proizvođačima, već često i sa ostalim proizvodnim pogonima u okviru svoje kompanije. Uopšteno gledano, nemačke kompanije su došle da ostanu, nijedna nemačka kompanija ne donosi odluku o ulaganju tek tako, to je dobro promišljena i dobro isplanirana odluka. Razlog tome je i činjenica da je reč o investicijama srednjih preduzeća, koja ne mogu tek tako da ponovo investiraju u neku drugu zemlju. Dakle, vrlo pažljivo donose odluke gde će dugoročno investirati i trude se da tu i ostanu i, ukoliko je moguće, prošire svoje poslovanje.
Jelena Vukić
NE PROPUSTITE
