Adrija Medija Grupa je organizovala danas konferenciju ODRŽIVA BUDUĆNOST 2020 - Lidertvo je partnerstvo, u hotelu Hyatt Regency Beograd, koja se sastoji iz dva panela.
13.30 - Andrea Radonjić: Važno je da je kompanija transparentna, da korisnik zna gde ste zeleni, gde ste žuti, gde ste crveni. Kada iskomunicirate onda možete i da saslušate korisnika.
13.25 - Ivan Miletić: Zaposleni Filip Morisa su postavili sebi pitanje da li je kredibilno da baš mi budemo ti koji promovišemo život bez duvanskog dima. Ipak, kada zagrebete ispod površine shvatićete da se nepušačima bave ljudi koji nisu u toj sferi svesni. Upravo, nuđenje alternative je profit za našu kompaniju do kog je došlo posle velikog istraživaja korisnika proizvoda.
13.24 - Danijela Ošap: Nama je politika poslovanja motivišuća i za radnike i za direktore, a onda i za krajnje korisnike proizvoda.
13.22 - Sanda Savić: Učestvovali smo na takmičenju inovativnih ideja i prošle godine smo bili evropski finalistoi. Kažem - kada jednom krenete onda ne treba da idete nazad.
13.19 - Ivan Miletić: CEO je važan deo kompanije, a mi smo se izdvojili u tome da imamu politiku stavanja sveta bez duvanskog dima. Botom-up sistem ipak mora da postoji i da se ceni njihovo mišljenje. Mi njima nudimo iskustvo i proizvode, pa je taj pristup takođe važan.
13.16 - Andrea Radonjić: Radnik u uvođenju inovacija je važan faktor, svaki radnik Koka-kole, a među njima i ja vodimo računa gde bacamo flašicu, kao i da li smo zavrnuli vodu. Imamo 900 sati volonterskih akcija.
13.14 - Danijela Ošap: Vaši potrošači su naši dobavljači. Iskorenjujemo manje ekološka pakovanja. Velike količine koje se generišu kao otpad mogu da budu iskorišćene. Nadam se da ćemo imati 100 odsto reciklažnog materijala.
13.13 - Sanda Savić: Farmaceutska kompanija odbija klijenta, ali kada on mora da se uključi u vaš rad i kada vidi da vi imate zelenu politiku poslovanja onda je veća šansa da se vrati poverenje.
13.07 - Andrea Radonjić: Potrošači od nas ne očekuju samo proizvod, zato se radi na novom pakovanju i na novom dizajnu, ali tu su i novi projekti koji su odabrani od strane korisnika. Recikliranje je takvo da mora da pravi uštedu. 97 odsto proizvoda se reciklira u našoj fabrici.
13.02 - Ivan Miletić: Zvanični podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da će na svetu do te godine i dalje biti milijardu i 300 miliona pušača. Zato treba razmišljati šta je održiv proizvod koji može da doprinese zdravlju i ekologiji istovremeno. Filip Moris je obratio pažnju na pušače, ali i nepušače. Uključivanje potrošača je jedan od glavnih postulata i da stvori protrošača.
12.57 - Andrea Radonjić: Održivo izveštavanje je neodvojivi deo biznisa. To se živi i radi. Bitna stavra povezivanje jer je svako od nas pojedinac koji doprinosi. Treba ekološki praviti inicijative kako bi se unapredila životna sredina, os reciklaže, štednje vode i sličnog.
12.50 - Sanda Savić: 2030. godina je važna jer se vezuje za svetsku statistiku - ako bi kompanije sledile uputstva UN i tako koncipirale poslovanje onda bi rezultat bio 380 miliona novih radnih mesta i 120 miliona dolara uštede. Izveštaji o održivom razvoju u Srbiji su nešto što ulazi u inovativnost. Posebna kancelarija se bavi inovacijama koje dolaze od strane korisnika. Tako se menja način razmišljanja putem povratne sprege. Izveštaje čitaju i klijenti i partneri kompanije.
12.46 - Danijela Ošap: Neophodno je da se vratimo poslovanju u duhu dobrog domaćina i da prepoznamo nove resurse od otpada. Umka sopstveni otpad odmah ponovo upotrebi, na primer pravimo palete od drveta, od ostataka ambalaža i nemamo potrebu za deponijom. Smanjenje generisanja otpada je ključno. Takođe, smanjenje korišćenja sveže vode je sledeći korak. Dodatna ulaganja idu i preradu otpadne vode.
12.41 - Danijela Ošap: Redizajn proizvoda bi trebalo da bude zdraviji. Fabrika kartona Umka se bavi redizajnom kartona proizvoda, odnosno recikliranjem kartona. Svaki proizvod koji možete da vidite u prodavnici je zapakovan možda u karton dobijen reciklažom. Trudimo se da se ne fokusiramo samo na ambalažni otpad, već i da se druge vrste papira koriste od onog recikliranog.
12.36 - Sanda Savić: Hemofarm ima za cilj da utiče i na ostale kompanije kako bi ušle u program održivog razvoja. Trendovi se menjaju i nećete moći da poslujete ako deo tvog poslovnog DNK nije deo održivog razvoja. Uticaj na kvalitet života ne bi smeo biti zanemaren.
12.32 - Andrea Radonjić: Koka-kola kontinuirano smanjuje sirovine za ambalažu, smanjujemo težinu boca i poklopaca. Imamo i petplan bocu koja je potpuno razgradiva. Imamo sertifikate kao zelena kompanija. Razvijamo projekte recikliranja.
12.25 - Ivan Miletić: Ako pomislite na cigarete, onda vam je jasno da to ne ide u skladu sa ciljevima održivog razvoja. Onda je Filip Moris iznenadio svet, ponudili smo manje štetne proizvode. Sada imamo proizvode koji ne sagorevaju duvan već ga samo zagrevaju. Kako je to bilo nezamislivo, pa se ostvarivo, tako imamo i druge ciljeve koje idu u pravcu održivog razvoja. Imamo kampanje da prestanak pušenja, ali i za one koji to ne mogu pa im nudimo adekvatnu ne toliko štetnu zamenu.
12.22 - Milan Veselinov: CirEkon je firma koja model održivog razvoja pokušava da spoji sa profitom na jednostavan način, poslovanjem sa ciljem minimalnog efekta na ekosistem.
12.20 - KAO JEDAN: VOĐSTVO, KORPORATIVNA ODRŽIVOST I KREIRANJE BREND AKTIVIZMA
12.00 - Predrag Kurčubić, generalni direktor IPSOS Strategic Marketing: Pojam poverenja su ocenjivani građani daju rezultat da u osnovi stoji korporativnost. Kvalitet je klijentima jako važan. Vrednost akcija na tržištu, marketinške i PR performanse, anketiranje građana, sve to treba da bude politika neke kompanije. Građani nisu svesni politike održivog razvoja, što se pokazuje u anketama. Ekološki osvešćenih ima svega 13 odsto.
11.26 - Siniša Mitrović: Rezultat današnje konferencije je evidentat jer su ljudi napokon razumeli šta je cirkularna ekonomija. Zamislite otpad od graševini, animalni otpad, pesticide u poljoprivredi, kada se sve sabere svako ministarstvo mora da ima sektor za ekologiju. Digitalizacija će omogućiti lakše merenje problema, te i na njihovo rešavanje. Generisani otpad se takođe može digitalizaciji, pa kad stigne kod ministra na sto on može odmah da reaguje.
11.19 - Marija Bogdanović: Projekat energetskih zadruga je jedna vrsta problema, ali ima ih više. GIZ tek kreće u implementaciju najnovijih projekata prerade otpada iz stočarke i industrije otpadnih voda. Sve to čini sirkularnu ekonomiju.
11.07 - Branislav Nedimović: Privatno javno partnerstvo, sa aspekta neiskorišćenih resursa naročito u poljoprivredi, obuhvata dve grupe - privatno i javno partnerstvo između vlasnika i javnog sektora, ali i grupr koju čine kanali, slivovi itd. koji takođe mogu da budu privatno i javno pratnerstvo, ali onda se mora taj deo privatizovati. Država treba da nagrađuje one koji otpad prevedu u iskoristivu sirovinu. Treba rešiti bolne tačke, za poljoprivredu treba imati platforme. Cirkularna ekonomija je ideologija i samo se njom treba voditi.
10.56 - Goran Trivan: Ako smo svesni da kasnimo 20 ili 30 godina za razvijenim zemljama u oblasti zaštite životne sredine, znamo da treba da ulažemo u životnu sredinu, samo je pitanje kako je najbolje da to uradimo. Rešenja postoje, pa i ona inovativna. budžet je sada veći i ostaje da delamo krupnim koracima u reformu i sprovođenje planova u delo. Investiranje u ove projekte je važno, ali ono što nedostaje je da sva ministarstva postanu ministarstva životne sredine.
10.48 - Siniša Mitrović: Privredna komora Srbije jeste deo sistema koji treba da se poboljša. Trenutno živimo u sistemu planetarne konfuzije. Najskuplje reči su klimatske promene. Klimatski protest sada ide preko društvenih mreža i na to treba obratiti pažnju. Treba nam nova infrastruktura i strategija simbioze otpada i stvaranja nove energije. Potrebno da potrošači prepoznaju važnost zaokreta ka cirkularnoj ekonomiji. Neophodno preskogiči linearnu ekonomiju.
10.40 - Marija Bogdanović: GIZ je organizacija nemačke vlade u okviru koje se sprovode projekti u okviru održivog razvoja u mnogim zemljama Evrope. Lokalni i regionalni planovi upravljanja otpadom i uspostavljanje sistema eparacije otpada. Cirkularnom ekonomijom smo počeli da se bavimo 2015. godine kada je počela i saradnja sa Srbijom.
10.33 - Branislav Nedimović: Sve više subjekata se sve više interesuje za finansiranje iz Zelenog klimatkog fonda. Mnogo sirovina postoji u poljoprivredi, a ne koriste se za na primer proizvodnju biomase. Reciklažna industrija mora da se poboljša. Treba da se uspostavi sistem.
10.24 -.Goran Trivan: Podizanje svesti važno, AMG čini sve da uđe u svaku kuću. Moramo biti uporni u dostizanju ciljeva. Deponije jesu dobar biznis, ali reciklaža je još bolji. Ministarstvu ne nedostaje znanje, ali nam nedostaju ljudi. Izrada projektno-tehničke dokumentacije na osnovu planova koji postoje je naš put. Iskorenimo patološku potrebu za profitom, već se okrenimo profitu koji ne uništava životnu sredinu. Pitanje pogleda na život je između ostalog i pitanje cirkularne ekonomije.
10.19 - Dušan Vasiljević: Treba da stavimo akcenat na ekonomsku dimenziju jer svaka promena u društvu dobija ekonomsku dimenziju, pre ili kasnije. Cilj je stvaranje profita na održiv način koji će humanizovati ekonomske odnose na svetskom nivou.
PLATFORMA ZA PARTNERSTVA 2020: ZAJEDNO DO ODRŽIVIH CILJEVA
10.15 - Počela najveća konferencija održivog razvoja u Srbiji - Cilj kreiranje zdrave budućnosti.
PRVI PANEL - PLATFORMA ZA PARTNERSTVA 2020: ZAJEDNO DO ODRŽIVIH CILJEVA
Teme: Politika promena - uticaj politike vlade na održivi razvoj, Cirkularna ekonomija - revolucija, Platforma za partnerstva 2020 i Implementacija i razvoj 2020.
Učesnici prvog panela: Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine, Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije i Marija Bogdanović, vođa projekta “Climate Sensitive Waste Management (DKTI)”, GIZ
Moderator programa: Dušan Vasiljević, Predsednik UO Western Balkans Consulting Global.
DRUGI PANEL - KAO JEDAN: VOĐSTVO, KORPORATIVNA ODRŽIVOST I KREIRANJE BREND AKTIVIZMA
Teme: Strategije kompanija za dugoročni rast, Brendovi su ključ aktivizma i Građani žele budućnost.
Učesnici: Sanda Savić, direktorka korporativnih poslova i komunikacija Hemofarma, Andrea Radonjić, Menadžer za javnu i regulatornu politiku kompanije Coca-Cola HBC Srbija, Ivan Miletić, direktor korporativnih poslova Filip Morisa za jugoistočnu Evropu i međunarodnih poslova za region istočne Evrope i Danijela Ošap, direktorka za kvalitet, ekologiju, razvoj i kontinualna unapređenja Umka Board Mill
Moderator: Milan Veselinov, M.Sc. Industrijske ekologije i osnivač CirEkon.
(Kurir.rs; Foto: AMG)
NE PROPUSTITE
