ODRŽIVA BUDUĆNOST 2020: LIDERSTVO JE PARTNERSTVO: Živite održivi razvoj

Kompanije neće moći da posluju ukoliko to ne budu radile po principima održivog razvoje, što podrazumeva brigu o svakom čoveku, društvu u kome živimo, kao i čitavoj planeti, saglasili su se učesnici panela „Kao jedan: Vođstvo, korporativna održivost i kreiranje brend aktivizma“ na konferenciji „Održiva budućnost 2020: Liderstvo je partnerstvo“, održanoj u hotelu „Hajat ridžensi“ u Beogradu, koju je organizovala Adrija medija grupa (AMG) u saradnji s partnerima.

Da je dokazano da su potrošači spremni da plate mnogo više kompanijama kojima veruju jer žele siguran proizvod, a da su mladi prepoznali važnost ekoloških problema i da kao glavni navode reciklažu, naglasio je uvodničar Predrag Kurčubić, generalni direktor IPSOS Strategic Marketinga.

Edukacija

Sanda Savić, direktorka korporativnih poslova i komunikacija Hemofarma, nadovezala se time da ljudi još ne razumeju šta je održivi razvoj i da paneli poput ovog služe kao edukacija:

- Želimo da ohrabrimo male kompanije koje se ne bave održivim razvojem jer smatraju da je to nedostižno i izuzetno skupo. Kao kompanija smo sve bolji jer smo počeli da živimo održivi razvoj, i to pre sedam godina. Trendovi se menjaju i nećete moći da poslujete ako deo vašeg poslovnog DNK nije deo održivog razvoja. Uticaj na kvalitet života ne bi smeo biti zanemaren. Radimo transparentno, plaćamo poreze, čuvamo okolinu i brinemo o bezbednosti lekova, a time i potrošača. Svako treba da učini koliko može da zaštiti okolinu - prikupljajte plastične čepove, zatvarajte vodu kad perete zube i počećete da živite održivi razvoj.

Kompanija Filip Moris je prepoznata kao najveći duvanski gigant u svetu, ali apsolutno ima svoje mesto u održivom poslovanju, pa je taj, naizgled paradoksalan spoj moguć, objasnio je Ivan Miletić, direktor korporativnih poslova kompanije Filip Moris za jugoistočnu Evropu i međunarodnih poslova za region istočne Evrope.

Muškarci i žene jednaki

- Za cigarete se nije moglo reći da idu ruku podruku s idejom o održivom razvoju, ali sve do pre pet godina, kada smo lansirali nove proizvode koji ne sagorevaju, već zagrevaju duvan. Sve što radimo usmereno je na održivost poslovanja - imamo i sertifikat za jednako plaćanje muškaraca i žena, a i našu globalnu inicijativu „Unsmoke your world“ koja je samo logičan nastavak prave odluke. Kažemo: „Ukoliko ne pušite - ne počinjite, ukoliko pušite - prestanite. A ako promenite, neophodne su informacije o tome da danas imamo bolje, manje štetne alternativne - naveo je Miletić.

On je izneo podatak SZO da će do 2030. na svetu biti 1,3 milijarde pušača i da su rešeni da rade na stvaranju budućnosti bez duvanskog dima i naprave održiv proizvod koji bi smanjio štetnost, a zadovoljio potrošače: - Poenta je da potrošači više ne očekuju samo proizvod već osveženje, inovativnost. Svi verujemo u istu ideju i idemo ka njenom potpunom ostvarenju.

Andrea Radonjić, menadžer za javnu i regulatornu politiku kompanije Koka-Kola HBC Srbija, istakla je da kontinuirano smanjuju količinu sirovina za svaku ambalažu.

- Za poslednjih 10 godina smanjili smo količinu vode koju koristimo, imamo mnogo projekata, među kojima je i „Komšije se pomažu, ambalažu odlažu“. Ušli smo u cirkularnu ekonomiju i svaki proizvod ima svoju budućnost. Recikliranje je takvo da mora da pravi uštedu, 97 odsto proizvoda se reciklira u našoj fabrici - navela je Andrea Radonjić.

Ona je dodala da je radnik u uvođenju inovacija važan faktor. - Svaki radnik Koka-Kole, a među njima i ja, vodimo računa gde bacamo flašicu, kao i da li smo zavrnuli vodu. Imamo 900 sati volonterskih akcija.

Danijela Ošap, Umka Board Mill S naučnicima pravimo pakovanja

Danijela Ošap, direktorka za kvalitet, ekologiju, razvoj i kontinualna unapređenja Umka Board Milla, kazala je da svi zajedno treba da težimo smanjenu generisanog otpada i da sopstveni preradimo.

- Poboljšali smo prečišćavanje sredine i došli do toga da je energetska vrednost otpada zavidna. Čak pet puta smo smanjili potrošnju vode, a radimo i na preradi otpadnih voda. Koristimo najbolje dostupne tehnike s izuzetno povoljnim ishodima po životnu sredinu - navela je Ošapova i dodala da se bave se proizvodnjom hrono kartona - od recikliranih vlakana, za komercijalna pakovanja.

Fabrika prerađuje 130.000 tona, oko 80 odsto proizvodnje izvoze na 30-ak evropskih tržišta, a planiraju da ulaganjem 50 miliona evra dođu do prerade otpada od 200.000 tona.

- S naučnim institucijama radimo na razvoju kartona koji će omogućiti da se nešto što je doskoro bilo u celuloznim pakovanjima od sada bude u recikliranom. Edukujemo potrošače na koji način da odlažu otpad - kazala je Ošapova i naglasila da je bitno davati primer zaposlenima, pa su ih motivisali da donose otpad od kuće, a potom sav zarađeni novac davali u humanitarne svrhe.

Kurir.rs / Milica Vujović

Foto: Zorana Jevtić