OTKRIVENA PUTINOVA "AHILOVA PETA" Ovaj udar bi srušio planove Kremlja! Ukrajinski potpukovnik tvrdi: "Rusija mu to nikada ne bi oprostila"
Okupacija Krima postala je najveće geopolitičko dostignuće Vladimira Putina i jedan od ključnih simbola njegove vladavine.
Gubitak poluostrva mogao bi da sruši ne samo lični mit ruskog predsednika, već i čitav imperijalni projekat koji je godinama gradio u ruskom društvu.
Potpukovnik Oružanih snaga Ukrajine i načelnik Odeljenja za međunarodnu vojnu saradnju Komande Snaga teritorijalne odbrane Taras Berezovec u razgovoru za Kanal 24 objasnio je zašto bi deokupacija Krima bila kobna za Putina. On je govorio i o tome kako Ukrajina već slabi rusko prisustvo na poluostrvu i šta je potrebno da bi Krim bio vraćen pod kontrolu Kijeva.
Krim kao Putinov najveći trofej
Nije poznato gde će se rat završiti na Krimu ili u Donbasu ali poluostrvo za Kremlj ima poseban značaj. Putin je njegovo zauzimanje pretvorio u glavni simbol svoje vladavine, a povratak Krima pod kontrolu Ukrajine srušio bi ne samo njegov lični mit, već i predstavu o obnovi ruske imperije.
"Krim je sveta priča i Ahilova peta Vladimira Putina. Gubitak Krima automatski bi značio fizičku smrt Putina i kraj ruskog imperijalnog projekta. To mu u Rusiji neće oprostiti niti zaboraviti", naglasio je Berezovec.
Ruski predsednik nikada nije krio da okupaciju poluostrva smatra najvećim dostignućem svoje političke karijere. Kada je objavio pripajanje Krima Rusiji, govorio je drhtavim glasom i sa suzama u očima, iako retko pokazuje emocije. Prema Berezovecu, takva reakcija bila je povezana ne samo sa njegovom nostalgijom za Sovjetskim Savezom, već i sa dugogodišnjim ruskim narativom da je Krim "istorijski ruska teritorija" koju je Moskva navodno vratila.
Zauzimanje Donbasa nije izazvalo isto oduševljenje u ruskom društvu kao okupacija Jalte, Kerča, Simferopolja i Sevastopolja. Rusi su poluostrvo doživeli kao vredan trofej, pa bi njegov povratak Ukrajini predstavljao udar na jedan od glavnih simbola Putinove vlasti.
"Za njih taj gubitak ne bi bio samo bolan – bio bi fatalan", rekao je potpukovnik Oružanih snaga Ukrajine.
Prema njegovim rečima, Krim za Ukrajinu takođe ima posebno istorijsko značenje, jer je povezan sa počecima ukrajinske državnosti i viševekovnim kulturnim nasleđem. Zbog toga se poluostrvo ne može posmatrati isključivo kao vojna teritorija ili geopolitički trofej, kako ga prikazuje ruska propaganda.
Ukrajina već sprovodi deokupaciju Krima
Povratak Krima, smatra Berezovec, pre svega zavisi od resursa koje će Ukrajina biti spremna da uloži. To se ne odnosi samo na oružje, već i na vreme, ljudstvo i finansijska sredstva. On podseća da su 2014. godine mogućnosti za odbranu poluostrva bile ograničene, ali da ni one nisu iskorišćene u potpunosti.
"Deokupacija je moguća za svaku teritoriju i Krim nije izuzetak. Sve zavisi od resursa koje smo spremni da uložimo – vojnih, vremenskih, ljudskih i finansijskih", rekao je Berezovec.
On navodi da Ukrajina postepeno slabi rusko prisustvo na Krimu napadima na logistiku, rafinerije, termoelektrane, vojne objekte i luke. Ističe i da je ruska Crnomorska flota bila prinuđena da napusti svoje glavne baze na Krimu, što je, prema njegovim rečima, već promenilo odnos snaga na Crnom moru.
"To što je Crnomorska flota odatle pobegla već predstavlja sprovođenje strategije deokupacije Krima", naglasio je on.
Istovremeno, Berezovec smatra da Ukrajina još nema jedinstvenu strategiju o tome kako bi Krim trebalo da izgleda nakon oslobađanja od ruske kontrole. Takav dokument, kaže, trebalo bi pripremiti već sada kako bi građani znali na koji način država planira obnovu poluostrva i njegov razvoj posle deokupacije.
"Moramo već sada da pripremimo taj dokument i iskreno kažemo našim građanima kakav će biti Krim posle Rusije, odnosno posle deokupacije ove ukrajinske teritorije", poručio je Berezovec.
On ocenjuje da poluostrvo nakon oslobađanja više neće biti isto kao 2014. godine. Za razliku od delova Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti, Krim još nije pretrpeo velika razaranja. Međutim, upozorava da postoji opasnost da ruske snage, ukoliko budu prinuđene na povlačenje, unište istorijske spomenike, antičke amfiteatre i građevine stare više vekova.
Prema njegovim rečima, Ukrajina će morati ne samo da obnovi svoju vlast na Krimu, već i da zaštiti kulturno nasleđe i jasno definiše pravila po kojima će se poluostrvo razvijati nakon završetka okupacije.
(Kurir.rs/24tv.ua/A.V.)
· Reaguj