NEZAPAMĆENO NASILJE U FRANCUSKOJ: Makron se večeras obraća nacijI
- Mediji u EU ocenjuju da je zemlja u dubokoj krizi, uz rastuće nezadovoljstvo, javni dug i loše uslove života.
- Masovne demonstracije srednjoškolaca iskoristile su ekstremističke grupe i pljačkaši, pa je uništeno oko 1.500 radnji.
Francuska s velikom pažnjom očekuje večerašnje obraćanje predsednika Emanuela Makrona posle strašnog nasilja, pljački i paljevina u Parizu i drugim većim gradovima.
Portal "Frans info" i još neki mediji javljaju da su susedi u EU zaprepašćeni i zabrinuti zbog epizoda gradskog terorizma i haosa, kako je, pored ostalih, ocenio španski dnevnik "Mundo".
"Frans info" objašnjava da se u zemljama EU ne vidi šta su tačno uzroci i u šta može da se izrodi sad već jasna duboka kriza u drugoj po snazi zemlji Evropske unije.
Neki mediji u EU ocenjuju da je to znak "kraja jedne vladavine", jer Makronu ističe mandat i slede predsednički izbori.
Na tim izborima, a zato se oni u EU s velikom brigom očekuju, ;je vrlo moguć dolazak na vlast krajnje desnice čiji je, iako znatno slabiji, suparnik krajnja populistička levica.
Švajcarski list "Tan" piše da "predsednik Makron na vrhuncu nepopularnosti završava svoj drugi mandat bez parlamentarne većine i bez zamenika, i to je uvod u gašenje svetla u tunelu kome se ne vidi kraja".
Italijanski dnevnik "Korijere dela sera" prenosi mišljenje francuskog profesora ekonomije i nobelovca Filipa Agiona da je Makronova vlast potcenila zahteve srednjoškolaca.
"A nezavisno od pogubnog nasrtaja nasilnika", kaže Agion, "taj haos je i posledica problema koji se dugo nagomilavaju".
Agion i još neki komentatori ukazuju na to da je Francuska teško zadužena zemlja, s javnim dugom dvaput većim od Nemačke, a vlada pokušava da skreše ogroman budžetski deficit i ne uspeva da obuzda rastuću skupoću za stanovništvo.
Sve veći troškovi života i loši uslovi obrazovanja u srednjim školama su i bili ključni razlozi jučerašnjih masovnih demonstracija koje su predvodili srednjoškolci.
Te mirne demonstracije su iskoristile ekstremističke grupe krajnje levice i pljačkaši za pravi urbani terorizam i pustošenje hiljadu i petsto radnji širom zemlje.
Direktor istraživačkog instituta IFOP Žerom Furke (Jerome Fourquet) je španskom listu "Pais" rekao da je "francusko društvo došlo do granica raspada, pucanja po šavovima, a nejednakosti su izazvale ekstremne stavove… sad se krećemo slepom ulicom".
Furke misli da u Francuskoj postoji praznina vlasti koja nije u stanju da pruži odgovor na opšte nezadovoljstvo, što je pogoršano ogromnim javnim dugom.
Nemački list Frankfurter algemajne cajtung smatra da su događaji u Francuskoj znak za uzbunu i drugde u Evropi, jer je, kako kaže, "bes postao stalno emotivno stanje u našim društvima i vreme je da za to nadje lek".
S one strane Atlantika se, povodom krize u Francuskoj, oglasio i potpredsednik SAD Džej di Vens, rekavši da su "zapadni liberali u ime raznolikosti i saosećanja uvezli treći svet u Francusku i druge zemlje".
Vens je na mreži Iks, uz snimak zapaljene većnice u Limožu, napisao da su se zapadni liberali "potpuno oglušili o temeljna pitanja o asimilaciji i kompatibilnosti kultura".
Kurir.rs/Beta
