SIN JEVGENIJA PRIGOŽINA "MRAČI I OBLAČI" Sačuvao je ogromnu očevu imperiju vrednu 400 miliona dolara u ovoj državi, otkriveno kako (FOTO/VIDEO)
- Pavel Prigožin je zadržao kontrolu nad delovima Vagnerovog poslovnog carstva u Centralnoafričkoj Republici
- Godišnji prihodi se procenjuju na više od 400 miliona dolara
- U zemlji je ostalo oko 500 pripadnika Vagnera, koji i dalje obezbeđuju predsednika Faustana Arkanža Tuaderu i sarađuju sa lokalnim snagama
Sin pokojnog osnivača Vagnera, Jevgenija Prigožina, Pavel Prigožin, uspeo je da zadrži kontrolu nad delovima poslovnog carstva ove paravojne grupe u Centralnoafričkoj Republici, a godišnji prihodi od legalnih i ilegalnih aktivnosti procenjuju se na više od 400 miliona dolara, objavio je "Volstrit džornal" 17. oktobra.
Prema diplomatama, lokalnim zvaničnicima, bivšim pripadnicima Vagnerai istraživačima koje je citirao ovaj list, predsednik Centralnoafričke Republike Faustan Arkanž Tuadera zatražio je od Moskve da nakon smrti Jevgenija Prigožina ne zameni borce Vagnera u njegovoj zemlji regularnim ruskim vojnicima.
Pod Jevgenijem Prigožinom, Vagner je postao jedna od najpoznatijih ruskih paravojnih formacija. Borio se uz ruske trupe u Ukrajini i više puta bio optuživan za pogubljenja, mučenja i druge ratne zločine, uključujući bitke za Soledar i Bahmut.
Mnogi pripadnici Vagnera kasnije su premešteni u afričke zemlje, uključujući Mali i Centralnoafričku Republiku, gde je grupa povezivana sa ubistvima civila i drugim zloupotrebama, istovremeno razvijajući poslovne mreže povezane sa rudnicima i eksploatacijom prirodnih resursa.
Prema pisanju "Volstrit džornala", u Centralnoafričkoj Republici ostalo je oko 500 pripadnika Vagnera. Oni i dalje obezbeđuju Tuaderu, a deluju i u saradnji sa lokalnom policijom, vojskom i obaveštajnim strukturama.
Poslovne aktivnosti grupe proširene su pod vođstvom Pavela Prigožina. Istraživači organizacije "Globalna inicijativa za borbu protiv transnacionalnog organizovanog kriminala" procenjuju da godišnji promet Vagnerovih legalnih i ilegalnih poslova sada premašuje 400 miliona dolara.
Prema pisanju lista, Pavel je posle očeve smrti nasledio poslovno carstvo koje obuhvata naoružane formacije, krijumčarenje zlata, trgovinu opojnim supstancama i proizvodnju alkoholnih pića.
Vagner se eksploatacijom zlata bavio još u vreme Jevgenija Prigožina. Pod njegovim sinom, grupa je preuzela kontrolu nad dodatnim rudnicima i proširila proizvodnju u najvećem rudniku zlata u zemlji na približno 250 miliona dolara godišnje, prema procenama Globalne inicijative.
U aprilu se Pavel Prigožin navodno sastao sa rukovodstvom Vagnera i zvaničnicima Centralnoafričke Republike, uključujući ministra rudarstva Rufina Benama Beltungua, u hotelu Ledžer Plaza u Bangiju. Razgovarali su o rutama za izvoz zlata kojima bi se izbegla međunarodna kontrola.
Prema lokalnim zvaničnicima i analitičarima koje je citirao "Volstrit džornal", tokom prethodna tri meseca pošiljke zlata slane su u Belorusiju.
List je takođe objavio da Vagner nastavlja da prodaje oružje pobunjeničkim grupama u Sudanu i Libiji, dok u Centralnoafričkoj Republici kontroliše proizvodnju i prodaju votke "Va Va Va" i piva "Afrika Ti L'Or".
Grupa je zadržala i uticaj kroz propagandne aktivnosti. Prema izveštaju, finansira lokalne radio-stanice koje podržavaju Tuaderu i promovišu poruke protiv Zapada i u korist Rusije.
Pavel Prigožin proširio je i aktivnosti na lokalnom tržištu tramadola, sintetičkog opioidnog analgetika, a prema pisanju "Volstrit džornala", sada kontroliše značajan deo tržišta ovog leka.
Stanovnici Bangija dostavili su fotografije i snimke na kojima se vide pripadnici Vagnera, u pratnji lokalne policije, kako privode osobe optužene za prodaju tramadola izvan distributivne mreže ove grupe.
- Vagner se od moćne privatne vojne formacije pretvorio u nepriznatu mrežu koja, čini se, klizi ka organizovanom kriminalu - izjavio je Lou Ozborn, istraživač švajcarske neprofitne organizacije Inpact.
- Verujem da je Pavelu dozvoljeno da nastavi svoje aktivnosti, što znači da je ili postigao dogovor sa Kremljom ili je učinjen bezopasnim - dodao je Ozborn.
Rusko vojno prisustvo u Africi izaziva pažnju i izvan Centralnoafričke Republike.
U Maliju su pripadnici ruskog Afričkog korpusa i lokalne snage optuženi da su između aprila i avgusta izveli 47 napada dronovima u kojima su poginule 94 osobe, prema podacima o sukobima koje je citirala organizacija "Hjuman rajts voč".
(Kurir.rs/United24media)
