TEATAR APSURDA KAKAV SE NE PAMTI Amerika kupuje ruski dizel dovoljan za samo dva sata sopstvene potrošnje

Prvi tanker sa 40.000 tona ruskog dizel goriva, koji bi trebalo da bude isporučen Sjedinjenim Američkim Državama, mogao bi da pokrije manje od dva sata američke potrošnje, prema proračunima Vladislava Vlasjuka, predstavnika ukrajinskog predsednika za politiku sankcija.

Novak je naveo da će do kraja 2026. godine i druge zemlje moći da dobijaju ruski dizel, ali nije precizirao o kojim državama je reč.

Vlasjuk je, pozivajući se na podatke američke Uprave za energetske informacije (EIA) za septembar i oktobar, izračunao da 40.000 tona odgovara količini od približno 300.000 barela.

Istovremeno, SAD dnevno troše oko četiri miliona barela dizela. Drugim rečima, celokupan teret ruskog tankera bio bi dovoljan za manje od dva sata američke potrošnje.

Pored toga, SAD svakodnevno izvoze oko 1,5 miliona barela dizela, što znači da je teret ruskog tankera jednak količini koju Amerika izveze za svega četiri i po sata.

Putovanje od ruske luke Ust-Luga do američkih terminala traje između dve i po i tri nedelje. Za to vreme, prema Vlasjukovim proračunima, SAD će u inostranstvo isporučiti više od četiri miliona tona sopstvenog dizela, odnosno sto puta više nego što će ruski tanker dopremiti u Ameriku.

"Dakle, jedan od najvećih svetskih izvoznika dizela kupuje gorivo od zemlje agresora samo da bi zadovoljio dva sata sopstvene potrošnje?", upitao je retorički ukrajinski zvaničnik.

Moskva, sa druge strane, računa na finansijsku korist od ovog sporazuma. Novak je ranije izjavio da će izvoz dizela omogućiti ruskim rafinerijama da povećaju obim prerade nafte i obezbede dodatne prihode za ruski državni budžet.

Prema njegovim prognozama, Rusija bi do kraja godine mogla da poveća izvoz dizela na 3,5 miliona tona mesečno i zauzme oko 10 odsto svetskog tržišta.

Trampova odluka izazvala oštre reakcije Ukrajine i Evrope

Sve je počelo 9. oktobra, kada je Donald Tramp, nakon razgovora sa Vladimirom Putinom koji je opisao kao "veoma uspešan", privremeno ukinuo sankcije na izvoz ruskog dizel goriva na svetska tržišta, do 7. aprila 2027. godine.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kritikovao je ovu odluku istog dana. Naglasio je da svako ublažavanje sankcija bez jasnog i trajnog sporazuma o deeskalaciji predstavlja znak slabosti koji Rusiji omogućava da ubija više ljudi i duže vodi rat.

Zelenski je poručio da će Rusija za dizel "uzvratiti" novim terorističkim napadima.

Takođe je pozvao SAD da pojačaju pritisak na Moskvu, posebno kroz sankcije predviđene zakonom koji je predložio senator Lindzi Grejem.

Istovremeno je Rusiji ponudio uzajamnu deeskalaciju: Ukrajina bi obustavila napade na ruske rafinerije nafte ukoliko bi Moskva prestala da napada ukrajinsku energetsku infrastrukturu.

Zelenski je 12. oktobra, na Varšavskom bezbednosnom forumu, predložio da SAD sklope "dizelski sporazum" sa Ukrajinom umesto sa Rusijom.

Objasnio je da ruski udeo na svetskom tržištu dizela iznosi svega oko 2,2 odsto, zbog čega je njen uticaj na cene zanemarljiv.

Istovremeno je istakao da Ukrajina može da utiče na ruski izvoz nafte napadima na rafinerije i brodove.

Trampovu odluku kritikovali su i evropski lideri.

Nemački kancelar Fridrih Merc ocenio je da je sporazum neprihvatljiv za Nemačku i Evropu, naglašavajući da će Rusija pristati na ozbiljne pregovore samo pod pritiskom, zbog čega sankcije treba pooštriti, a ne ublažavati.

The Gaze je ranije izvestio i da je italijanska premijerka Đorđa Meloni sporazum nazvala "veoma rizičnim".

Prema njenim rečima, sporazum bi mogao da obezbedi Rusiji dodatne prihode za finansiranje rata, oslabi sankcije i pomogne Moskvi da povrati politički legitimitet.

Meloni je takođe izrazila sumnju da bi sporazum mogao značajnije da utiče na cene goriva, budući da je njihov rast prvenstveno povezan sa ratom u Iranu.

(Kurir.rs/TheGaze/A. Vulić)