ZAŠTO OLUJE NOSE LJUDSKA IMENA I KOJA SU ZABRANJENA?! Iza naziva nepogoda krije se strogi protokol: 5 slova se nikad ne koristi, a evo kad se ime BRIŠE!
- Oluje dobijaju ljudska imena da bi ih javnost lakše pratila, a ime se dodeljuje tek kada vetar pređe 63 km/h ili stigne narandžasto, odnosno crveno upozorenje.
- Imena biraju meteorološke službe i javnost, uz pravilo da se ne koriste teška, dvosmislena ni imena koja počinju na Q, U, X, Y i Z.
- Najrazornija imena trajno se povlače iz upotrebe, a liste se rotiraju na šest godina; zbog sve jačih oluja uvedene su i dopunske liste.
Velika Britanija i Irska trenutno se bore sa jakim vetrovima koje donose oluje Osten i Bulo. Praksa davanja ljudskih imena nepogodama dokazano podiže svest javnosti i spasava živote, a sam proces strogog izbora imena krije dugu i zanimljivu istoriju.
Imenovanje oluja predstavlja praksu koja se razvila iz praktičnih razloga, jer ljudi lakše pamte i efikasnije komuniciraju o nepogodama koje imaju lična imena. Vekovima su razorne oluje nazivane po svecima na čiji dan su se dogodile ili po mestima koja su pogodile.
Sistematsko imenovanje počelo je 1953. godine kada je Nacionalna meteorološka služba Sjedinjenih Američkih Država počela da koristi ženska imena, preuzevši taj običaj od pomorskih meteorologa.
Ovaj sistem je detaljno revidiran krajem sedamdesetih godina prošlog veka, pa se od tada na listama ravnopravno nalaze i muška i ženska imena.
Danas je za imenovanje atlantskih uragana zadužena Svetska meteorološka organizacija (WMO), dok u Evropi funkcioniše nekoliko regionalnih grupa. Meteorološke službe Velike Britanije, Irske i Holandije zajednički kreiraju liste za zapadnu Evropu, oslanjajući se na predloge javnosti još od 2015. godine.
Pored ove grupe, države poput Španije, Portugalije, Francuske, Belgije i Luksemburga dogovaraju imena za jugozapadnu Evropu, dok Norveška, Švedska i Danska pokrivaju sever kontinenta.
Sezona imenovanja svake godine počinje u septembru i traje do kraja avgusta naredne godine. Za sezonu 2025-2026. pristiglo je oko 50.000 predloga građana, a prve tri oluje na toj listi nosiće imena Emi, Bram i Čandra, nakon kojih, ukoliko bude potrebe, slede Kloi, Dano, Evelin, Fin, Gvendolin i Heder.
Stroga pravila izbora i povučena imena
Oluja dobija ime tek kada postane dovoljno opasna, odnosno kada vetrovi dostignu brzinu od najmanje 63 kilometra na čas ili kada meteorološke službe izdaju narandžasto ili crveno upozorenje.
Izuzetak se dešava u situacijama poput nedavne oluje Osten, koja je dobila ime uz žuto upozorenje zbog velikog potencijala za značajne posledice, iako je postojala nesigurnost o njenoj tačnoj putanji.
Imena se pažljivo biraju, pa se tako izbegavaju reči koje je teško izgovoriti, koje imaju različita značenja u različitim zemljama ili se vezuju za javne ličnosti i kompanije. Kako bi se održala doslednost sa američkim Nacionalnim centrom za uragane, evropske službe takođe ne koriste imena koja počinju na slova Q, U, X, Y i Z.
Svetska meteorološka organizacija održava šest abecednih lista za atlantske uragane koje se neprekidno rotiraju svakih šest godina. To u praksi znači da će se ista lista imena korišćena tokom 2024. godine ponovo upotrebiti tek 2030. godine.
Međutim, u slučaju izuzetno razornih nepogoda koje odnesu veliki broj ljudskih života, njihova imena se trajno penzionišu iz poštovanja prema žrtvama. Od 1953. godine povučena su 94 imena, među kojima je čuveni uragan Katrina iz 2005. godine zamenjen imenom Katja, dok je umesto imena Ida, koje je povučeno 2021. godine, uvedeno ime Imani.
Pored redovnih lista, stručnjaci se suočavaju sa novim izazovima usled klimatskih promena koje donose sve veći broj snažnih oluja.
Tokom 2020. godine atlantska sezona bila je toliko aktivna da je ponestalo unapred određenih imena. Zbog toga je Svetska meteorološka organizacija donela odluku da prestane sa upotrebom grčkog alfabeta kao rezervnog rešenja, pre svega jer su ta imena bila teška za izgovor i skretala su pažnju javnosti sa stvarnih opasnosti koje nepogode donose, pa se sada koriste unapred pripremljene dopunske liste.
Kurir.rs/RTS
