Istočnonemački čelnik koji je 9. novembra 1989. greškom obznanio pad Berlinskog zida, Gunter Šabovski umro je u nedelju u 86. godini života."Koliko znam, odmah", glasila je rečenica kojom je portparol istočnonemačke komunističke partije Gunter Šabovski nepromišljeno i slučajno srušio Berlinski zid.
Šabowski, koji se tako nehotice upisao u istoriju, umro je u nedelju u 86. godini.Voker Varkentin, dopisnik Rojtersa iz Berlina s konca osamdesetih, svedočio je najpoznatijoj štampanoj konferenciji u modernoj nemačkoj istoriji 9. novembra 1989. godine. Bez ikakve pompe sazvao je član politbiroa partije i njen portparol Gunter Šabovski."Sat vremena je klepetao o dosadnim zaključcima sa sastanka centralnog odbora komunističke partije", priseća se Varkentin.Mnogi novinari već su napustili malu prostoriju bez prozora na prvom spratu međunarodnog pres-centra u Istočnom Berlinu. Jedni su otišli kući, a drugi do restorana u kojem je Stasi rutinski snimao strane novinare skrivenim kamerama.
Iako je mesecima rastao pritisak na istočnonemačku vladu da odobri "Reisefreiheit" (dozvolu za putovanje), Šabovski o tome nije imao ništa da kaže sve dok ga na kraju konferencije dopisnik italijanske Anse Rikardo Ehrman nije upitao za odredbe o putovanjima. Bilo je to u 18.53 sati."Stoga smo...um...odlučili danas...um....da implementiramo propis koji će svakom građaninu Nemačke Demokratske Republike omogućiti da...um....napusti DDR na bilo kojem graničnom prelazu", zbunjeno je govorio Šabovski."Izgledao je kao da jedva veruje sopstvenim rečima i svi smo bili zaprepašćeni. Šta je upravo rekao??", opisao je Varkentin nevericu među kolegama.Šabovskog su zatim pitali kad odluka stupa na snagu. "Po mojim informacijama....odmah, bez odlaganja", odgovorio je, listajući nervozno papire ispred sebe, uzalud tražeći dodatne informacije.Posle se pokazalo da odluka nije trebala da dođe do javnosti do sledećeg jutra. I značila je da istočni Nemci moraju uredno da traže vize za putovanja u za to predviđenim državnim agencijama. Jurnjava hiljada ljudi na granični prelaz koja je prestravila istočnonemačke graničare na Berlinskom zidu zadnja je stvar koju je Šabovski imao na umu.Nekoliko sekundi po završetku konferencije Varkentin je preskakao po tri stepenice jureći do Rojtersove kancelarije.
"Godine teškog pušenja kao da nisu smetale. Borio sam se da dođem do daha, ali uspeo sam agencijskom kolegi da izgovorim rečenicu za hitnu vest. 'Istočnim Nemcima dopušten odlazak u Zapadnu Nemačku, stupa na snagu odmah - objavio Šabovski'", ispričao je.Rojters je time pretekao konkurenciju, a četiri i po sata kasnije potpukovnik graničnih odeljaka Harald Jeger pod pritiskom hiljada istočnih Nemaca u ulici Bornholmer otvorio je prvi prelaz kroz Berlinski zid.Šabowski je posle ujedinjenja Nemačke nastavio da radi kao novinar, uređivao je lokalni list u gradu Rotenburgu na Fuldi. Jedini je bivši visoki zvaničnik DDR-a koji je javno osudio režim kojem je pripadao. Godine 1999. osuđen je na tri godine zatvora zbog saučesništva u ubijanju istočnonemačkih državljana koji su pokušavali da beže preko Berlinskog zida. Priznao je moralnu odgovornost za to i odslužio samo godinu dana. Poslednje godine života proveo je u domu za penzionere i nije javno istupao.(24sata.hr)
