Ključ za razumevanje islamskog radikalizma je Iranska islamska revolucija 1979. godine, koja je postala tolika pretnja za do tada uspostavljeni poredak na Bliskom istoku, da su od najveće važnosti postali Saudijska Arabija i upotreba islamskih radikala u Aganistanu radi ugrožavanja SSSR-a, piše Katarina Šakdam, istaknuti politički analitičar i komentator prilika u islamskim zemljama.
"Potreba za obuzdavanjem Irana je oživela starog demona islama, takfirizam, i dovela do niza ratova Bliskom istoku. Takfirizam je staro verovanje koje je iznenada oživelo među islamskim ekstremistima u Egiptu, nakon izraelske pobede u 1967. godine.
Takfirizam je danas izražen kao vehabizam, državna religija Saudijske Arabije, i on tvrdi da je muslimanska zajednica oslabljena zbog odstupanja u ispovedanju islama.
Oni sve Muslimane koje ne slede njihovu praksu gledaju kao kafire (nevernike), i pozivaju svoje privrženike da napuste postojeća muslimanska društva, nasele se u izolovanim zajednicama i bore se protiv svih nevernika.
Mnoge vlade su našle interes u podržavanju takfirizma, koji su u njemu videli novo moćno oružje za asimetrični rat.
Još 1998. godine, kada je francuski Nuvel Observater pitao Zbignjeva Bžežinskog da li žali što su se avganistanski pobunjenici na kraju pretvorili u talibane iz kojih je nastala Al-Kaida, on je uzvratio: "Za šta da žalim? Ta tajna operacija je bila odlična ideja i izazvala je hvatanje Rusa u avganistansku zamku. I vi želite da žalim zbog toga? Šta je važnije u svetskoj istoriji? Talibani ili kolaps sovjetske imperije? Malo napaljenih muslimana ili oslobođenje centralne Evrope i kraj hladnog rata? "
Pravo lice terora nije islam, već takfirizam - koji je korišten protiv Sovjetskog Saveza i da bi se izolovao šiitski Iran.
Ali da se vratimo u Brisel ...
Dok mejnstrim mediji prave spektakl od tragedije, pumpajući mržnju i netrpeljivost da bi se izbegao odgovor na prava pitanja koja bi osporila zvaničnu priču, treba se vratiti korak unazad i pogledati briselske napade u okviru globalne političke perspektive.
Šta će ti napadi postići? Iako teroristi za sebe tvrde da ispunjavaju verski cilj, njihove prave ambicije su uvek političke, i / ili teritorijalne.
Sada se podsetimo da Belgija nije mogla tek tako da bude ugrožena radikalnim islamom, već su za to morali da postoje preduslovi. Kako se to dogodilo? Ovo je jedna od teorija koju je izneo britanski Indepedent: "Postoji mnogo razloga zašto je Belgija postala leglo radikalnog islamizma (vehabizma). Neki od odgovora možda leži u slanju saudijskih salafističkih propovednika u zemlju tokom 1960-ih.
U želji da obezbedi ugovore za naftu, belgijski kralj Baduin je saudijskom kralju Fejsalu, koji je posetio Brisel 1967. godine ponudio da Belgija sagradi džamiju u glavnom gradu, i zaposli klerike koji su obrazovani u zemljama Goflskog zaliva.
U to vreme, Belgija je ohrabrivala marokanske i turske radnike da dođu u zemlju kao jeftina radna snaga. Prema dogovoru dva kralja, nova džamija bi bila njihova glavna bogomolja. "
To je bio Trojanski konj ... da bi malo prikrila svoje sasvim kapitalističke ambicije, Belgija je omogućila da se radikalne vehabije / salafije uvuku u njeno društvo, i na taj način počnu da reprogramiraju rastuću muslimansku zajednicu. Doseljavanje muslimana nije bila pretnja, već vehabistička radikalizacija koju su belgijski zvaničnici tolerisali u zamenu za unosne ugovore i energetsku bezbednost.
Evo šta je belgijski političar Žorž Dalmanj, poslanik opozicione partije desnog centra CDH, o tome rekao: "Volimo da mislimo da nam je Saudijska Arabija saveznik i prijatelj, ali Saudijci su uvek dvolični: oni žele savez sa Zapadom kada je u pitanju borba sa šiitima u Iranu, ali ipak imaju osvajačke planove za ostatak sveta kada je u pitanju njihova religija".
On je dodao: "Ne možemo imati dijalog sa zemljama koje žele da nas destabilizuju. Problem je u tome što su za to vlasti tek nedavno konačno otvorile oči. "
Ako se Belgija budi i shvata ko joj je pravi neprijatelj na kućnom pragu, ona i dalje tek treba da se suoči sa širinom i dubinom njenih veza sa bogatom Saudijskom Arabijom. 
Za početak Belgija bi morala da pronađe drugog partnera u svojoj potrazi za sigurnim snabdevanjem naftom. Što je još važnije, taj novi partner će morati da odbaci vehabizam. Možda je novi i prirodni izbor Iran", zaključuje Katrina Šakdam.
(American Herald Tribune - priredio M. Đorđević)
