Serija tragičnih događaja na Bliskom istoku i Evropi navodi na pitanje u kojoj meri su oni rezultat spontanih procesa, a u kojoj meri su veštački izazvani. Prema jednoj teoriji, danas u svetu je u toku geopolitička borba, u kojoj se radi ostvarivanja određenih političkih i ekonomskih interesa, prema ciljanim državama koriste različita sredstva teorije “kontrolisanog haosa”.
U jednoj analizi koja obrađuje odnos teorije haosa i državne strategije, tvrdi se da je nastojanje velikih sila da se u svetu ostvari stabilnost zapravo pogrešno, jer je međunarodno okruženje odličan primer haotičnog sistema. Prema tom izvoru, svet je predodređen da bude haotičan, jer mnogi učesnici politike imaju različite ciljeve i vrednosti. Svaki akter u nestabilnim političkim sistemima stvara energiju sukoba, koja može da prouzrokuje stvaranje kritične situacije u nekoj državi, i može da dovede do njene neizbežne kataklizmičke reorganizacije.
Prema ovoj teoriji, kontrola ovakvih procesa unutar jedne zemlje omogućava velikim silama da ostvare svoje interese, osiguraju svoju bezbednost i predstave se kao “ostrvo mira” u okeanu kontrolisanog globalnog haosa. Stoga, velike sile treba da gledaju na haos kao na izvor mogućnosti, i da ne teže iluzornom cilju globalne stabilnosti.
Prema toj "teoriji", rasturanje postojećih nacionalnih država, tradicionalnih kultura i civilizacija se mogu postići na sledeće načine:
- de-ideologizacijom stanovništva- odbacivanjem “tereta” postojećih društvenih vrednosti i njihove zamenu drugim.- povećanjem materijalnih očekivanja, posebno među elitom-gubitkom kontrole nad privredom i njenim konačnim uništenjem- nezakonitim akcijama navodno spontanih pokreta koji često imaju etnički ili verski karakter
Teorija “kontrolisanog haosa" se zasniva na promeni kolektivne svesti, pogleda na svet i duhovnih sfera izlaganjem pojedinaca savremenim sredstvima manipulacije. To podrazumeva globalne psihološke operacije koja su deo globalizacije, koje uništavaju kulturu solidarnosti i zamenjuju je sa kultom novca i socijalno-darvinističkih stereotipa u vezi uloge pojedinca u društvu.
Sposobnost mase da pruži otpor kroz samoorganizovanje je tako smanjena.
S obzirom na efekte tih tehnologija, akteri "kontrolisanog haosa" sprovode dva cilja:
1.Smanjenje broja stanovništva eliminacijom onih koji nisu od koristi za arhitekte novog svetskog poretka. Neoliberalne reforme dovode do demografske katastrofe smanjenjem stope nataliteta i povećanjem stope smrtnosti. Seksualna revolucija, propaganda hedonizam, individualizam, i konzumerizam smanjuju stope nataliteta. Socijalni-darvinizam i ravnodušnost prema stradanju bliskih osoba umanjuje ljudima volju za životom i povećava stopu smrtnosti. Veliki broj siromašnih i beskućnika su deo de fakto mehanizma eutanazije, jer ljudi u ovim kategorijama brzo umiru, dok se sve više ljudi gura u ovu grupu.
2. Uništavanje nacionalnih država nametanjem kontrole putem transnacionalnih korporacija, kriminalnih ogranizacija, nadnacionalnih organizacija i institucija, koji odgovaraju onima koji upravljaju tehnologijom kontrolisanog haosa. Ovaj zadatak kombinuje "meku moć" sa varvarskim vojnim agresijama i agresoru olakšava kontrolu nad globalnim finansijskim, vojnim, i informacionim resursima.
Dolazi do preraspodele bogatstva od slabih ka jakim državama, i to se postiže hvatanjem nacinalne države u zamku dugova, privatizacije i kupovine domaćih sirovinskih izvora. Pod pritiskom finansijskih institucija, nacija-država postaje žrtva ovog tipa globalizacije i smanjuje troškove za socijalne potrebe ili na razvoj nauke i kulture. Države takođe organizuju masovne ilegalne migracije radnika, koje radnu snagu čine mnogo jeftinijom i obespravljenijom.
Tako se država lišava sposobnosti da deluje kao međunarodni činilac i uništava se kao ekonomski konkurenat.
Glavni simptomi gubitka nečijeg suvereniteta uključuju i nemogućnost da se sagleda i protumači takva situacija, utvrdi svoj identitet i poseduje sposobnost da se sprovedu odlučne, uzvratne mere.
Kao rezultat:
-država više nije samoupravna, nema strategiju razvoja, i ne može da obezbedi pristojne uslove života za svoje građane i garantuje im ustavna prava.-korumpirani zvaničnici igraju ključnu ulogu u kontroli privrede i društva.-drednja klasa nestaje, neorganizovana je i otuđena.-političke partije i pokreti su samo fasada.-društveni pokreti nemaju stvarni uticaj na politiku.-građani su pasivni i imaju velikih problema sa određivanjem svog identiteta (državni, narodni, porodični).
Na ovim primerima se može videti kako korišćenje teorije kontrolisanog haosa uništava temelje nacionalne nezavisnosti.
1. Neutralisanje razvojnih sposobnosti:
- uništavanje državnog aparata umetanjem u njega agenata sopstvenog uticaja.- infekcija putem korupcije, promovisanje kulta novca.- birokratizacija uprave - sprečavanje naučne zajednice da utiče na politiku zemlje.- pravljenje mita: "tržište će sve srediti."
2. Blokiranje povratne reakcije:
- masovni izvoz kultnih organizacija- korišćenje političkih tehnologija u izbornim kampanjama.- transformacija medija u tržišne aktere.- promovisanje primitivne masovne kulture.
3. Uništavanje društvenih veza:
- individualizacija kroz neoliberalizam i atomizaciju društva.- uništavanje veza u zajednici.- uništavanje transportnih mreža.- promovisanje etničkih i verskih sukoba.- podela na bogate i siromašne klase.- generacijski sukob
4. Smanjenje sposobnost uticaja na događaje
- korišćenje manipulativnih tehnika u izbornim kampanjama- promovisanje neoliberalne ideologije, kao što su individualizam i atomizacija- promovisanje kulta novca i sistema primitivnih vrednosti- gušenje nezavisnih medija- promovisanje korupcije i kriminalizacije
5. Smanjenje sposobnost za nastavak razvoja:
- uništavanje domaće nauke i obrazovnog napretka- promovisanje deindustrijalizacije kroz privatizaciju, stečaj i uništavanje profesionalnog obrazovanja.- eliminacija kontrole kapitala- kreditna zavisnost od međunarodnih finansijskih sistema- nemogućnost odupiranja zavisnosti od uvoza- sprečavanje aktivnog učešća društva u razvoju zemlje
U zaključku:
"Kontrolisani haos" je sredstvo koje se koristi u cilju zadobijanja kontrole nad zemljom ili regionom, i njihovog sprečavanja da sprovode sopstveni razvoj. To je de fakto neo-kolonijalna teorija, koja se kosi sa međunarodnim normama, i koja pretvara zemlje u snabdevače sirovina za razvijene.
(South Front - priredio M. Đorđević)
