Na kraju Drugog svetskog rata, sovjetski diktator Josif Staljin bio je nesporno najmoćniji čovek u Evroaziji. Njegov Crvena armija je slomila nacističku Nemačku. Crvena armija je bila verovatno moćnijia od američkih, britanskih, francuskih i zapadnoevropskih armija zajedno.
Ipak, to nije bilo dovoljno.
Staljin je dugo želeo da ima jaku mornaricu kako bi proširio sovjetski uticaj dalje od Evrope i Azije, i da uradi to u velikom stilu.
Sovjetski lider želeo bojne brodove, i to mnogo njih.
Flota kojoj nije suđeno da postoji, postojala je u velikoj meri na papiru, pa čak i uključena neke visoko napredne brodove koji su su se isostavili kao prevara.
Tokom Drugog svetskog rata Sovjetska mornarica nije bila priorotet. Većinom je bila angažovana na zaštiti konvoja.
Ipak, sredinom 1945. godine bilo je jasno Staljinu da sa nestankom Nemačke, njegovi najmoćniji rivali-SAD i Velika Britanija se nalaze preko vode i van domašaja njegovih armija. Isto je važilo za Japan kao i mnoge bivše kolonije.
Do kraja Drugog svetskog rata bilo je jasno da su bojni brodovi zastareli. Nosači aviona su ih zamenili kao dominantne pomorske platforme, što je rat protiv Japana potvrdio.
Uprkos njihovom uspehu, Staljin nije voleo nosače aviona i želeo je umesto njih bojne brodove. Septembra 1945. godine na sastanku sa sovjetskim rukovodstvom, Staljin je odbio predlog za izgradnju nosača aviona i umesto toga usmerio sovjetsku mornarice da završi izgradnju bojnog broda Sovetskaja Rosija.
On je bio predviđen 1940. i bio je još manje od jednog procenta završen pre kraja rata. Staljin je forsirao mornaricu da se izgradi dva bojna broda "Projekat 24" od 75.000 tona , i sedam "Projekat 82" (Staljingrad klase) krstarica deplasmana 36.500 tona opremljene sa devet topova od dvanaest inča. Staljin odobrio samo dva laka transportere, beskorisna u osnosu na superiornost američkih i britanskih flota.
Plan je osuđen na propast. Sovjetski Savez nikada nije imao toliko kapaciteta za izrade brodova, i razvija takvu sposobnost bila je odložena od Velikog domovinskog rata. Osim toga, rat je učinio veliku štetu industrijskim kapacitetima zemlje, kojim je potrebna zamena. Postepeno je Sovjetski Savez smanjio planove za velike flote. Bojni brodovi od 75.000 tona bojni brodovi nikada nisu izgrađeni, a samo kod dve od sedam krstarica je počela izgradnja i niko se nikada nisu završena. Smću Staljina 1953. godine završio se san o velikoj floti ratnih brodova.
U međuvremenu, izveštaji o novoj klasi sovjetskih super bojnih brodova gube značaj na Zapadu. Nekoliko časopisa, uključujući navodno Džejn fajting Šips, šire glasine o sedam novih super-bojnih brodova, zvani k-1000, koji su navodno u izgradnji u sibirskim brodogradilištima.
Sedam super brodova: Strana Sovjetov, Sovetskaja Bielorosia, Krasnaja Besarabijia, Krasnaja Ural, Sovietskaja Konstitutsija, Lenjin, i Sovetskij Sojuz je trebalo da budu između 36.000 i 55.000 tona. Ironično manji od brodova koje je Staljin odobrio. Oni su imali maksimalnu brzinu između 25 i 33 čvora, a nosili baterije sa devet do dvanaest 16-inčnih topova i dvanaest 18-inčnih topova. Oni su takođe trebalo da imaju rakete kao naoružanje.
Problem: to je bila podvala. Glasine su se proširile u zapadnoj štampi, ali Sovjetski Savez, nakon što je saznao za njih je podstakao glasine. Neka od imena su svoju osnovnu iz ranijeg programa klase Sovetskij Sojuz klase. Brodovi su bili dovoljni da zvuče kao pravi, iako je Sovjetski Savez nije razvilo vođene rakete sposobne da se montiraju na brodovima. Glasine su bile prednost Moskve - ako te zemlje NATO veruje ju u flotu super-bojnih brodova moraže da pokrenu brodogradnju i odvuku sredstva od kopnenih snaga u Evropi.
Kao pretežno kopnena sila, Sovjetski Savez je suđenoo da većinu svojih resursa potroši na kopnene snage. Mornarica je nužno bila na trećem mestu. Iako je 1980. izgradio četiri krstarice klase Kirov, to nije bilo ni blizu Staljinove crvene flote.
NE PROPUSTITE
(Kurir.rs/National interest)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
SILA 12. epizoda: Kako je izgledao prvi sovjetski vojni avion?
