Najnovije vesti

IZAZVAO NAJVEĆE KOLEKTIVNO SAMOUBISTVO IKADA: A onda se lukavo izvukao i postao bogat i slavan
Foto Profimedia, Foto: Profimedia

Zločin bez kazne

IZAZVAO NAJVEĆE KOLEKTIVNO SAMOUBISTVO IKADA: A onda se lukavo izvukao i postao bogat i slavan

Planeta
11:46h

Rimska vojska je 67. godine napredovala pod Vespazijanovim vođstvom u Judeji, ostavljajući za sobom tela jevrejskih pobunjenika. Istoričar Josif Flavije kasnije je napisao: "Od jednog do drugog kraja Galileje širila se orgija vatre i krvoprolića". Ali tokom 47 dana grad Jotapata, pod vođstvom pametnog Josifa Flavija, pružao je uspešno otpor jednoj od najjačih vojski sveta.

Nedostižni Josif F., čija je priča ispričana u knjizi "Jevrejski rat", tada se tek zagrevao. Jer kad su Rimljani napokon probili zidine i ubili 40.000 stanovnika, Josifa više nije bilo. Njega će tek kasnije naći na dnu obližnje pećine sa još jednom preživelom osobom, okruženom hrpom tela. Bilo da je reč o "božjem činu", njegovoj lukavosti ili samoj sreći, način na koji je Josif  F. uspeo da organizuje, a zatim izbegne masovno samoubistvo je do danas ostalo predmet mnogih nagađanja i rasprava, piše Ozy.

Incident u Jotapati jedan je od mnogih masovnih samoubistava iz rane jevrejske istorije. Ono je bilo jedno od najmasovnijih, a zanimljivo je i to da je bilo preživelih. Josif F., tada tridesetogodišnjak, bio je bogati jevrejski sveštenik, ujedno bio i jedan od glavnih i najpametnijih vođa pobunjenika. Pod njegovim vođstvom, muškarci bi napuštali opkoljeni grad prekriveni runom od ovaca, a vraćali se sa zalihama hrane za sve stanovnike.

Na dan pada grada, Josif i njegovi sugrađani su se sakrili na dnu pećine. Kada su Rimljani konačno saznali gde je njihovo skrovište, poslali su tamo svog izaslanika koji je trebalo da ih uveri da se predaju.

Navodno je Josif, koji je kao vođa ima veću šansu da će da preživi, bio sklon postizanju dogovora i predaji, ali njegovi sugrađani su želeli da izvrše masovno samoubistvo. Doduše takvo kojim bi izbegli greh samoubistva.

Josif je da onaj ko izvuče prvi slamku ubije onog ko izvuče drugu i tako redom. Krv je lila potocima, ali Josif, koji je ostavio sebe za kraj, uspeo je da nagovori pretposlednjeg da odustanu. Predali su se i postali rimski zarobljenici. 

Postoji čak i matematički izazov prozvan "Josifov problem" ili "rimski rulet", prema kom je Josif namestio ljude u krug pri čemu bi se ubila svaka treća osoba. Navodno je izračunao tačno mesto na kom treba da bude da bi preživeo. Glavna prepreka za shvatanje šta se zaista dogodilo u pećini jeste činjenica da je jedini izvor koji je posle izveštavao o tamošnjim događajima bio sam Josif, kog mudrost nije napustila ni kada je postao rimski zarobljenik. Njega je Vespazijan oslobodio čim je postao car 69. godine, kao što je Josif prethodno predvideo.

Kad je  oslobađanja, postao je carev pouzdani savetnik, savetovao je i njegovu dvojicu sinova, i još uzeo njihovo porodično prezime - Flavije. Posredovao je između Rima i Jevreja iako ga je njegov stari narod prezirao, smatrajući ga kukavicom i izdajicom. Posle rata je uživao u književnoj karijeri i opisivao ratove uživajući u carskoj penziji sve do smrti 100. godine, čime je dokazao da su istoriju stvarno pisali pobednici. Ili bar, u njegovom slučaju, preživeli.

(Kurir.rs/Express.hr)

Foto Profimedia

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...