Najnovije vesti

(VIDEO) RATNE ZVERI KOJE JE PROGUTALO MORE: 5 najvećih podmorničkih nesreća u istoriji
Foto EPA, Foto: Foto EPA

Crna statistika

(VIDEO) RATNE ZVERI KOJE JE PROGUTALO MORE: 5 najvećih podmorničkih nesreća u istoriji

Planeta

Kroz istoriju mornarice raznih zemalja gubile su svoje podmornice zbog tehničkih kvarova, ili nestručnog rukovanja oružjem. Čini se da su najveće gubitke imali Rusija i Amerika, a evo incidenata koji su godinama ostali upamćeni.

Kursk, 2000

Možda je najgora nesreća koja je još uvek u sećanju mnogih je gubitak ruske podmornice K-141 Kursk. Podmornica od 16.000 tona uništena je u velikoj eksploziji 12. avgusta 2000. godine, koja je ubila svih 118 članova posade.

Olupina Kurska je na kraju pronađena i utvrđeno je da je do nesreće došlo zbog torpeda Tip-65-76A. Iako je ovo oružje dovoljno moćno da uništi nosač aviona jednim pogotkom, Sovjetski Savez je neobjašnjivo dizajnirao torpedo da radi na vodonik-peroksid, koji je veoma nestabilan i zahteva pažljivo rukovanje. Nažalost, za Kurskovu posadu, očigledno da nisu imali iskustva za rukovanje tim oružjem jer je upravo eksplozija ovog torpeda izazvala nesreću.

Nakon katastrofe sa Kurskom, ruska mornarica je uklonila torpeda sa vodonik-peroksidom iz službe.

Komsomolets, 1989

K-278 Komsomolets je bio jedini brod Projekta 685 Plavnik ikada završen. Dizajniran pre svega zbog testiranja novih tehnologija, Komsomolets od 8.000 tona bio je jedna od najvećih podmornica ikada napravljenih - a imao je zaron od oko 915 metara.

Podmornica je potonula 7. aprila 1989. godine, nakon izbijanja vatre. Vatra je pokrenula lanac događaja koji su na kraju izazvali da plovilo potone. Uprkos herojskim naporima posade, 42 od 69 članova posade je poginulo tokom nesreće. Međutim, samo četiri osobe su umrle zbog direktnog udara vatre a ostali su umrli zbog izganja toploti.

U međuvremenu, Komsomoletov nuklearni reaktor i njene dve nuklearne bojeve glave ostale su na dubini od 1,500 metara u Barencovom moru.

K-8, 1970

K-8 je bila nuklearna podmornica, koja je potonula nakon požara 12. aprila 1970. godine.

Podmornica se prvobitno zapalila 8. aprila 1970, tokom vežbe u dva odvojena odeljka. Vatra je planula zbog ulja koje je došlo u kontakt sa sa sistemom za regeneraciju vazduha. Nakon što se vatra proširila kroz pramac preko sistema za klimatizaciju - i reaktori su zatvoreni - kapetan je naredio posadi da napusti plovilo. Posada se vratila na podmornicu nakon što je stigao spasilački brod. Ali, na kraju, podmornica je potonula u dubokom moru zajedno sa 52 člana posade.

SAD Škorpion (SSN-589), 1969

Mornarica SAD je izgubila podmornicu 22. maja 1969. godine. SAD Škorpion, je izgubljena sa kompletnom posadom 400 kilometara jugozapadno od ostrva Azori. Na brodu je bilo 99 mornara.

Još uvek je misterija šta se tačno desilo ali ona se jednostavno nije vratila u luku. Mornarica je pokrenula istragu, ali je na kraju zvanično objavila nestanak 5. juna. Na kraju, Škorpion je bio lociran na 3.000 metara dubine.

U izveštaju američke mornarice pisalo je da imaju dobre dokaze o tome šta se verovatno desilo sa Škorpionom - ali nisu pružili bilo kakve detalje. Većina javnih izvora ukazuje na to da je najverovatniji uzrok nenamerno aktiviranje baterije torpeda Mark 37 ili eksplozija torpeda.

SAD Trešer (SSN-593), 1963

SAD Trešer potonuo je 10. aprila 1963. godine, sa 129 mornara na brodu. To je bila prva katastrofa nuklearne podmornice, i do danas ima najveći broj žrtava. Za razliku od Škorpiona, američka mornarica je tačno navela šta je izazvalo potonuće Trešera. To je bila loša kontrola kvaliteta.

Podmornica je potonula dok je ronila na test dubini od oko 400 metara. Pet minuta pre nego što je izgubio kontakt sa podmornicom, spasilački brod Skilark je preko radijske veze dobio informaciju da Trešer ima manje tehničke probleme. Skilark je nastavio da dobija poruke sa smetnjama dok sonar Trešera nije implodirao.

Pomorski istražni sud je otkrio da je zbog neispravnosti cevovoda verovatno došlo do nesreće.

Rezultat toga je bilo potapanje sobe sa motorima, a slana voda je zaustavila nuklearni reaktor. Posle toga, Trešerov glavni rezervoar za balast nije uspeo da eksplodira jer se led formirao na njegovim cevima. Posada nije bila u mogućnosti da pristupi opremi koja je potrebna za zaustavljanje poplava.

Kao direktna posledica katastrofe Trešera, mornarica je pokrenula program SUBSAFE kako bi se osiguralo da postoji temeljno dokumentovan sistem kontrole i ponovnog proveravanja svih kritičnih komponenti nuklearne podmornice.

(Kurir.rs/National Interest)

Foto EPA

POGLEDAJTE BONUS VIDEO:

(KURIR TV) SILA 19 EPIZODA: Ovo je Asadov razbijač terorista, smrt dolazi sa neba!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...