Nacisti su ubili njene roditelje i brata, samo su ona i njena sestra preživele.
"Kada smo došli u Aušvic, obrijali su nam glave i istetovirali brojeve na ruke. Stajali smo u redovima od pet ljudi. Moja sestra i ja smo stajale u četvrtom redu kada se pojavio jedan vojnik i pitao ko zna da popravlja cipele i ima li obućara.
Bile smo mlade, naravno da nismo znale taj posao. Ne znam ko je podigao moju ruku, da li je to bio Bog ili moji roditelji, ali odjednom se moja ruka našla u vazduu i naterala sam i sestru da učini isto.
Odveli su nas u ono što se tada zvalo komanda za cipele. Razdvajale smo cipele ubijenih ljudi. Kad god bih videla dečje, braon ili crne cipele, srce bi mi stalo", rekla je.
Jednog dana, dok je išla na zaduženje, videla je voz koji je dolazio iz Mađarske. Išao je pravo ka gasnoj komori.
"Iz voza je izašla jedna mlada u beloj venčanici. Haljina joj je oduzeta i ona je otišla u gasnu komoru. Naravno, rekli su im da idu na tuširanje. Nikad neću zaboraviti taj prizor", kaže.
1945. godine, kako su savezničke snage napredovale, nacisti su zarobljenike Aušvica peške premeštali ka drugim logorima. To je bio svojevrsan marš smrti. Ko god bi pao ili se zaustavio u snegu, bio bi upucan.
"Ja više nisam mogla da razlikujem dan od noći. Sestra i naša usvojena sestra su me vukle i samo zahvaljujući tome sam preživela. Od otprilike 1.000 ljudi koliko nas je bilo na tom maršu smrti, možda je preživelo oko 100", rekla je Sonja K.
Svet danas obeležava Dan sećanja na holokaust, a preživeli i njihove porodice su se okupili u Aušvicu na komemoraciji žrtvama ovog logora smrti. Sonja K. je samo jedna od mnogih preživelih čije priče svima ostaju kao opomena za buduće generacije.
Kurir.rs/CNN Foto: Youtube/Printscreen
NE PROPUSTITE
