icon-checkicon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-erroricon-galleryicon-homeicon-infoicon-logouticon-nexticon-passwordicon-plusicon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon-usericon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

Espreso.rs


Adria media

AMERIČKA NOĆNA MORA SE OSTVARUJE: Čak i dokazani saveznici ubrzano prodaju obveznice SAD, samo jedan je prodao 10 odsto duga (VIDEO)
Foto: Liverpoolecho.co.uk

finansijska bomba

AMERIČKA NOĆNA MORA SE OSTVARUJE: Čak i dokazani saveznici ubrzano prodaju obveznice SAD, samo jedan je prodao 10 odsto duga (VIDEO)

Planeta

Najnovije cifre iz američkog Ministarstva finansija pokazuju da Rusija i Turska nisu jedine zemlje koje su smanjuju ulaganja u američke obveznice. Drugi po veličini kreditor Vašingtona, Japan, radi isto.

Tokom proteklih dvanaest meseci, Tokio je prodao obveznice u vrednosti 82,9 milijardi američkih dolara ili sedam odsto svojih američkih trezorskih zapisa.

Samo u junu ova zemlja je prodala američke vrednosne papire vredne 18,4 milijarde dolara. Japan od juna drži 1,03 biliona dolara, što je najniži nivo od oktobra 2011. godine, iako zemlja i dalje ostaje drugi po veličini vlasnik američkog duga.

Kina, koja ima američke obveznice u vrednosti od 1,178 biliona dolara, prodala je američke obveznice u vrednosti od 4,4 milijarde dolara u junu. Od oktobra 2011. godine, udeo Kine u američkim državnim trezorima opao je za 138 milijardi dolara. Približno neznatan iznos, ali rastući trgovinski sukob sa Vašingtonom moglo bi dovesti do toga da Peking počne da masovno prodaje svoju imovine. Taj potez bi mogao predstavljati katastrofu za američki finansijski sistem.

 

 

Likvidacija američkih državnih obveznica, jedne od najsigurnijih i najčešće aktivnih finansijskih sredstava na svetu, nedavno je postala trend među većim vlasnicima. Rusija je ove godine prodala 84 odsto, a preostala imovina od juna iznosila je samo 14,9 milijardi dolara. Sa odnosom između Moskve i Vašingtona na najnižoj tački u proteklih decenijama, Centralna banka Rusije objašnjava da je odluka zasnovana na finansijskim, ekonomskim i geopolitičkim rizicima.

 

Istovremeno, Turska je pala na liste najvećih stranih vlasnika američkih državnih hartija od vrednosti tako što je u junu smanjila svoj udeo američkih obveznica i beleži pad na 28,8 milijardi dine.

 

Kurir.rs/RT

Foto: Liverpoolecho.co.uk

 

NOVO! Od sada možete da komentarišete i na Kurir Viberu!
Pridružite nam se, podelite svoje mišljenje!

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...

Facebook Registracija

Popunite ostala polja kako bi zavrsili registraciju

Prijavi se

ili

Registracija

Promeni lozinku

Upišite email i mi ćemo vam poslati poruku sa linkom za promenu lozinke.

Unesite novo korisničko ime i lozinku

Aktivacioni mail

Upišite email adresu na koju želite da vam se pošalje aktivacioni email.

Promena lozinke

Uspešno ste promenili lozinku.


Promena lozinke

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za promenu lozinke. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka na nalazu u inboxu proverite nepoželjne poruke (spam).


Aktivacija profila

Poslali smo poruku na Vašu email adresu sa linkom za aktivaciju Vašeg profila. Proverite Vaš inboks i kliknite na link u mailu. Ako se poruka ne nalazu u inboksu, proverite "nepoželjne poruke" (spam).


Aktivacija profila

Vaš profil je uspesno aktiviran. Hvala što ste se registrovali.