Zato istraživači imaju razlog da veruju da je ljudski imunitet veći nego što sugerišu testovi na antitela.
"T-ćelije su vrsta belih krvnih zrnaca koje su specijalizovane za prepoznavanje ćelija zaraženih virusom i bitan su deo imunog sistema. Napredne analize omogućile su da detaljno mapiramo odgovor T-ćelija za vreme i nakon infekcije korona virusom. Naši rezultati pokazali su da je otprilike dvostruko više ljudi razvilo imunitet T-ćelija u poređenju s onima kod kojih možemo da utvrdimo antitela", kazao je docent na Centru za infektivnu medicinu Instituta Karolinska i jedan od glavnih autora studije Markus Bugert.
U ovom istraživanju, istraživači su obavili imunološke analize uzoraka više od 200 ljudi, od kojih su mnogi imali blage ili nikakve simptome korona virusa. Studija je obuhvatila pacijente Univerzitetske bolnice Karolinska i druge pacijente, i njihove asimptomatske članove porodice. Uključeni su i zdravi davaoci krvi koji su krv dali u periodu od 2020. i 2019. godine (kontrolna grupa).
Dodali su i da su pacijenti s teškom kliničkom slikom razvili jak imunološki odgovor.
"Naši rezultati pokazuju da je javni imunitet na Kovid-19 verovatno značajno veći nego što su to sugerisali testovi na antitela. To je jako dobra vest iz perspektive javnog zdravlja", kazao je profesor Hans-Gustaf Ljungren iz Centra za zaraznu medicinu.
Analize T-ćelija složenije je sprovesti od testova na antitela, pa se trenutno rade samo u specijalizovanim laboratorijama, poput one u Centru za infektivnu medicinu pri Karolinsku.
"Sada se moraju uraditi veća i longitudinalna ispitivanja i na T-ćelijama i na antitelima kako bi se shvatilo koliko je dugotrajan imunitet i kako su povezane ove različite komponente imuniteta na korona virus", kazao je Markus Bugert.
Rezultati ovog najnovijeg istraživanja još nisu prošli stručnu proveru. Dok se čeka recenzija studija je objavljena na zvaničnoj stranici Instituta Karolinska.
Kurir.rs/News.ki.se
NE PROPUSTITE
