Uprkos Bajdenovom vođstvu brojni mediji prognoziraju da to ne mora nužno značiti da će demokrate pobediti jer je slična situacija bila i 2016. godine, kada je demokratska kandidatkinja Hilari Klinton ubedljivo vodila nad Trampom da bi nakon toga izgubila na izborima.
Ipak, vođstvo Bajdena u nacionalnim anketama bilo je relativno stabilno proteklih meseci usred zdravstvene krize. I trenutno je u prednosti nad Trampom za 10 odsto u nacionalnim anketama, tačnije 52 (Bajden) naspram 42 (Tramp) odsto glasova.
Prema analizama, situacija je gotovo i nepromenjena u odnosu na oktobar kada je demokrata Bajden vodio s 11 odsto razlike naspram Trampa.
Tramp i dalje blizu Bajdenu u ključnim državama
Takođe, ankete su pokazale da su žene i stariji glasali za Bajdena te da ovaj put Trampu nisu dali podršku.
Međutim, važno je istaći da je Tramp i dalje blizu Bajdenu u nekoliko ključnih država, a anketa Reutersa i Ipsosa je pokazala da je trka još tesna na Floridi, u Severnoj Karolini i Arizoni.
Shodno tome, naglašava se da Bajden u tim ključnim državama i dalje ima prednost, ali da je ona opala za četiri odsto u odnosu na prošli mesec. I u "sving" (neodlučnim) državama je tesno zato što većina njih daju ili bi mogle dati prednost Trampu na šta se on i oslanja.
"Ovi izbori su vetovatno najkonkurentnija trka od 10 bodova prednosti koju sam do sada video. Tramp zadržava prednost i uživa snažnu podršku radničke klase i belaca kojih je najviše u 'sving' državama", kazao je Bil MekInturf republikanski anketaš koji je sproveo istraživanje s demokratom Džefom Horvitom.
Tramp takođe zaostaje pet odsto u Pensilaniji i devet u Mičiegnu i Vinskonsinu, još tri ključne države koje su mu pomogle da osvoji glasove izbornog koledža 2016. i pobedi demokratkinju Hilari Klinton koja je prikupila više glasova birača.
Tramp zaostaje zbog nedostatka podrške ključnih grupa birača
Tramp bi i bez osvajanja Mičigena i Vinskonsina mogao ponovno pobediti ako osvoji sve savezne države koje je dobio 2016. godine.
Trampovo zaostajanje u anketama potaknuto je padom podrške ključnih grupa birača koje su mu pomogle 2016., belaca bez fakultetske diplome i starijih Amerikanaca, te neodobravanjem njegovog odgovora na pandemiju koronavirusa koja je dominirala izbornom kampanjom.
Bajden i Tramp zauzeli su različite pristupe koronavirusu koji je ubio više od 227.000 ljudi u SAD-u, a milione ostavio bez radnog mjesta. Tramp je više puta umanjivao pretnju koronavirusa i obećao da će kriza uskoro proći, dok se Bajden zauzeo za strože mere za suzbijanje tog virusa.
Više od tri četvrtine odraslih Amerikanaca navelo je da ih zabrinjava zdravstvena kriza, a gotovo 60 odsto njih ne odobrava Trampov odgovor na nju, pokazuje anketa Reuters/Ipsos.
Tramp veruje da će više glasova imati na dan izbora u SAD-u
Oko 30 odsto Amerikanaca reklo je da je njihov glas ove godine prvenstveno podstaknut time koji će se kandidat bolje nositi s krizom.
Međutim, jedna od najvećih Trampovih prednosti je ta što 55 odsto glasača odobrava njegovo bavljenje ekonomijom, a 14 odsto je protiv, piše Wall Street Journal.
Iako je Bajden dobio prednost ljudi koji su glasali ranije ili planiraju, Tramp i njegova administracija veruju da će on imati prednost na sam dan izbora kada se takođe očekuje veliki broj glasova.
Do sada je gotovo 100 miliona Amerikanaca glasalo na predsedničkim izborima uoči izbornog dana 3. novembra 2020. godine.
Kurir.rs/Klix.ba
NE PROPUSTITE
