Ipak, 50-godišnja Slovenka, prva američka prva dama rođena u inostranstvu, nakon 200 godina, mogla bi da produži svoj boravak u Bele kuće. Ili će svoju priliku steći supruga demokratskog kandidata - Džil Bajden.
Melanija Tramp, treća Donaldova supruga, bivša je manekenka i diskretna podrška američkom lideru, uglavnom iza kamera.
Melanija je uglavnom enigma, barem u političkim okvirima.
Rođena je kao Melanija Knavs 1970. u Sloveniji, tadašnjoj Jugoslaviji. Majka joj je bila krojačica, a otac prodavac automobila. Studirala je dizajn i arhitekturu pre nego što je otišla u Milano pa u Pariz kako bi započela manekensku karijeru.
To ju je 1996. dovelo u Sjedinjene Države, gde je dve godine kasnije upoznala Trampa. Postala je američka državljanka 2006, a to je opisala kao "najvećom privilegijom na svetu".
Njeno američko iskustvo je stvarno tako, od života u raskošnom apartmanu u Trampovoj kuli u Njujorku do boravka u rezidenciji na Floridi. Melanija na početku nije podržavala Trampove ambicije za ulaskom u Belu kuću.
"Rekla je: Imamo stvarno sjajan život. Zašto to želiš da učiniš?" rekao je Tramp u razgovoru za Vašington post.
Postala je prva dama koja nije rođena u Americi u dva veka, pre nje to je bila je Britanka Luiza Adams, žena Džona Kvinsi Adamsa koji je bio predsednik od 1825. do 1829.
Donald Tramp uselio se u Belu kuću u januaru 2017, ali su mu se Melanija i sin Baron pridružili tek u junu, kada se 11-godišnjaku završila školska godina.
Melanija se u Vašingtonu brzo našla u centru političkih zbivanja.
Prezir je stekla noseći štikle u avgustu 2017. kada je išla u posetu olujom pogođenom Teksasu, iako se preobula u patike pre izlaska iz aviona.
U junu 2018. otišla je na američko-meksičku granicu da vidi decu migrante. Nosila je jaknu na kojoj je pisalo "Zaista me nije briga, a vas?"
Profesorka istorije Ketrin Dželison sa Univerziteta Ohajo veruje da bi mogla da poboljša svoj imidž "kad bi se više pojavljivala u javnosti i prihvatala više intervjua, ali uz pažljivo biranje reči i garderobe".
Njena najveća snaga kao prve dame je sposobnost da pokaže smirenost i saosećanje, nešto čime se Tramp muči.
Mnogi smatraju da će se se još više povući iz javnosti ako Tramp osvoji drugi mandat.
Džil Bajden: Prilika za modernu prvu damu
Sa svetlima političke pozornice Džil Bajden dobro je upoznata, a ako njen suprug Džo pobedi, imaće priliku da modernizuje ulogu prve dame tako što će zadržati posao profesorke.
"Većina Amerikanki usklađuje poslovni i privatni život, ali prvim damama to nikada nije bilo dopušteno", rekla je Dželisonova, profesorka istorije.
"Međutim, možda je došlo vreme da se više Amerikanaca oseća ugodno s prvom damom koja nije 24 sata dnevno na raspolaganju u Beloj kući", dodaje.
Džil je godinama pouzdana savetnica osam godina starijem suprugu.
Ako Bajden pobedi, očekuje se da će njegova supruga kao prva dama raditi na području obrazovanja i ponovo da pokrene Udružene snage, misiju okupljanja oko vojnih porodica koju je zajedno s Mišel Obamom inicirala 2011.
Ona je majka, baka i oslonac koji tera Bajdena napred nakon tragedije koja ga je pogodila pre gotovo pet decenija.
Džou Bajdenu se 1972. dogodilo nezamislivo - supruga i ćerka poginule su mu u saobraćajnoj nesreći. Ostao je sam s dvojicom sinova koji su bili povređena.
Džil Džejkobs rođena je 1951. godine i odrasla je u predgrađu Filadelfije. Njen otac je od šalterskog službenika u banci postao njen poslovođa, a majka je bila domaćica.
Džil se razvodila od svog prvog supruga kada je upoznala Bajdena, udovca koji je svakodnevno putovao iz Delavera u Vašington, gde je radio kao američki senator. Venčali su se 1977. Dobili su ćerku Ešli 1981.
Dok je podizala porodicu, stekla je dve magistarske diplome. Ima i doktorat u području obrazovanja, a sada predaje na univerzitetu u Virdžiniji.
Par je od tada prošao njegove dve neuspele predsedničke kandidature, osam potpredsedničkih godina i smrt sina Boa nakon bitke s rakom.
"Ona nas je vratila na noge", rekao je Bajden u videoporuci u avgustu na demokratskoj konvenciji, dok je opisivao koliki uticaj Džil ima na porodicu obeleženu tragedijom.
"Neizmerno je čvrsta i odana", rekao je.
Bajdenova je postala druga dama 2009, kada je njen suprug postao potpredsednik tokom mandata Baraka Obame.
I sad, u trećoj Bajdenovoj trci za Belu kuću, Džil je jedna od njegovih najefikasnijih i najsnažnijih zamena.
Često predstavlja svog supruga kao kandidata koji najbolje odgovara ne samo umerenim demokratama već i nezavisnima i republikancima koji su razočarani Trampom.
Poručila je da je Bajden čvrst u nedaćama, a veruje da je to kvalitet koja ga može povezati s milionima američkih porodica koje pate zbog pandemije, masovnih otpuštanja i rasnih napetosti.
"Kako sastaviš slomljenu porodicu? Na isti način na koji sastaviš celu naciju. Ljubavlju, razumevanjem i malim delima saosećanja. Hrabrošću. Nepokolebljivom verom", rekla je.
Ako Bajdenova nastavi da predaje, zauvek će promeniti očekivanja i limitiranost ove pozicije, smatraju analitičari.
Dželisonova je upozorila da bi Bajdenova mogla da se suoči s otporom onih koji žele tradicionalniju prvu damu, ali se slaže da je stiglo vreme za promene.
"Jednom ćemo sigurno imati prvog gospodina Amerike i ne verujem da će iko očekivati od njega da se odrekne svog posla", navodi se.
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
