Najnovije vesti

ŠTA U AMERICI ZNAČI KADA NEKO POSTANE IZABRANI PREDSEDNIK? Bajden još uvek nema moć, a ovo je procedura do inauguracije u januaru
Foto: Profimedia/Pavlo Gonchar / SOPA Images/Sipa Press

sad

ŠTA U AMERICI ZNAČI KADA NEKO POSTANE IZABRANI PREDSEDNIK? Bajden još uvek nema moć, a ovo je procedura do inauguracije u januaru

Planeta

U Sjedinjenim Američkim Državama, demokratu Džozefa Bajdena sada zovu izabranim predsednikom.

To znači da je Bajden, stalni igrač na vašingtonskoj političkoj sceni skoro pola veka, lider zemlje "na čekanju", piše Glas Amerike na srpskom.

Izabrani predsednik je opisni izraz, a ne zvanična dužnost. Kao takav, Bajden nema moć u vladi i neće ga imati dok ne bude inaugurisan u podne 20. januara 2021. godine.

Bajden i njegovi saradnici planiraju brzu tranziciju na novu administraciju.

Ali Bajden već razmatra ključna imenovanja u svojoj administraciji i kaže da će prvih dana nakon stupanja na dužnost preokrenuti nekoliko politika aktuelnog predsednika kojeg je pobedio, republikanca Donalda Trampa.

Dakle, Bajden mora mnogo toga da razmotri i pripremi u naredna 2,5 meseca, ali još uvek nema ovlašćenja u službenom svojstvu.

Tramp ostaje predsednik dok mu se četvorogodišnji mandat, kao 45. predsednika zemlje, ne završi.

Izbori u SAD neće biti zvanično potvrđeni nedeljama, navodi Glas Amerike.

Prvo, izborni zvaničnici u svakoj od 50 država i distriktu Kolumbija moraju da potvrde zvanično prebrojavanje glasova za Bajdena i Trampa. Brojne države i dalje broje glasačke listiće od izbora u utorak i one poslate u nedeljama tokom prevremenog glasanja.

SAD biraju svoje predsednike posrednim oblikom demokratije, u Elektorskom koledžu kolegijumu od 538 članova, gde je potrebna većina od 270 glasova da bi se dobilo mesto predsednika.

Najmnogoljudnije države najviše utiču na određivanje ishoda, a ne broj glasova na nacionalnom nivou, takozvanih popularnih glasova.

U svim državama, osim u dve, pobednik koji je dobio najviše popularnih glasova dobija sve glasove elektora iz te države.

U slabo naseljenim Mejnu i Nebraski, elektore određuje kongresni okrug i ishod u tim državama.

I Bajden i Tramp imaju liste, državu po državu, obezbeđenih elektora koji zatim glasaju u Elektorskom koledžu sredinom decembra, u zavisnosti od ishoda glasanja birača pojedinačno po državama.

Kongres zatim potvrđuje ukupan rezultat Elektorskog koledža početkom januara, otprilike dve nedelje pre Dana inauguracije.

Tramp je tokom proteklih nekoliko dana podneo brojne tužbe navodeći nepravilnosti u glasanju i prebrojavanju glasova. Kaže, bez do sada iznetih dokaza, da bi te nepravilnosti preokrenule pretpostavljenu pobedu Bajdena i dale Trampu drugi četvorogodišnji mandat.

Ali sve glavne američke televizijske mreže i vodeće novine proglasile su Bajdena pobednikom, čak iako je Tramp u nedelju nastavio da tvrdi da je prevarom sprečen njegov reizbor.

Dakle, Bajden sa svojom prednošću u nezvaničnom brojanju glasova u Elektorskom koledžu i za koga se veruje da ima više elektora od potrebne većine od 270, koja mu je potrebna za polaganje prava na poziciju predsednika, naziva se izabranim predsednikom.

Kurir.rs/Tanjug

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...