Međutim, pre par dana mornarički patrolni avioni američke mornarice P-8 Posejdon stacionirani u bazi Rota u Španiji i Sigonela u Siciliji dobili su znak za poletanje.
Informacija koja je sledila bila jemogući prolazak ruske podmornice kroz Sicilijanski kanal. Naređenje je bilo ispratiti tranzit ruske podmornice. U potragu i praćenje ruske podmornice u nedelju poslat je američki osmatrački avion Lokid EP-3E (160764) iz baze Suda. U isoto vreme poleto je i italijanski B350ER opremljen senzorima iz baze Decimomanu kako bi prato tranzit ruske podmornice.
Izgleda da ni to nije bilo dovoljno pa je poslat i još jedan izviđački avion ATR P-72A da vrši monitoring ruskog konvoja koji plovi prema istočnom Mediteranu.
Zašto je toliku paniku u redovima NATO pakta izazvala jedna ruska dizel električna podmornica, da su morali da zbog nje i tegljača dignu u vazduh toliki broj osmatračkih aviona za sad nije poznato, ali jedno jeste da ruske podmornice već duže vreme unose uznemirenje u vodama Mediterana.
Bauk ruskih podmornica u Jadranskom moru
Priča o ruskim podmornicama u Jadranu je poprilično stara. Doduše od pojave tada prvih sovjetskih podmornica klase «Wiski» početkom 1950- tih godina prošlog veka u Albanskim vodama, zatim formiranja mešovitih posada i kasniji razlaz sa Enver Hodžinom Albanijom, uopšte se o tome nije govorilo. Povremeno su sovjetske podmornice iz sastava 5. pomorske esakdre uplovljavale u Jadran i cela priča se na tome završavala. S početkom ratova na prostoru bivše SFR Jugoslavije, Jadransko more postaje krcato podmornicama mornarica SAD, ali i ostalih članica NATO zaključno sa agresijom na Saveznu Republiku Jugoslaviju 1999. godine.
Nova Hladnoratovska retorika nekako je više bila rezervisana za Baltik, logično jer upravo tu se dodiruju snage NATO i armije Ruske Federacije, da pri tome dodamo i od 2014. na privid «neutralnu» Švedsku koja je već dizala priču o misterioznim ruskim podmornicama koje se s vremena na vreme pojavljuju u njihovim teritorijalnim vodama, zatim jurnjavu za njima i brigu jer troškovi tih potraga se kreću u milionima dolara dok se traga za bilo kakvim konkretnim dokazom. Epizoda sa ruskim podmornicama u Jadranu samo upotpunjuje tu sliku i uklapa se u šablon «Neohladnog rata».
Ova priča imala je svoj uvod početkom januara 2020., kad je na hrvatskim portalima osvanula vest da je ribar Darko Kunac iz malog mesta Bigava kod Podgore, koje je u istoriji upisano kao lokacija gde je za vreme Drugog svetskog rata bila formirana Ratna mornarica Nove Jugoslavije, ulovio u svoju ribarsku mrežu kod ostrva Mljet umesto ribe jednu poveliku crvenu kutiju. Kockasta sprava izvučena iz dubine bila je crvene boje teška oko 100 kilograma, a na osnovu natpisa tvrdilo se da je u vlasništvu američke svemirske agencije NASA?? Kako to obično biva, priča je poprimila scenario nalik onim iz špijunskih romana. Otkud ova naprava u Jadranu, šta NASA radi oko ostrva Mljet, kad tamo nema ničeg od iteresa za ovu agenciju i zašto bi baš oni straživali morske dubine. Novinari su tragom informacija krenuli ka američkoj ambasadi u Zagrebu, ali su tamo naišli na zatvorena vrata i zid tišine. Međutim, priča je iz sata u sat eskalirala, pa i onda kad se ribar oglasio i rekao da će vratiti kutiju Amerikancima, jer njemu ne treba, ali traži odštetu za pokidane mreže. Ambasada koju su mediji ponovo zvali prvo se pravila nevešta, da pojma nema o čemu se radi, a onda su zvanično saopštili « stvar je poverljive prirode». Ovom rečenicom umesto, kao što su mislili da će da umire javnost, su je zapravo još više prodgrejali da se u Jadranu dešavaju neke mutnje radnje?? Naravno, od ribara je zatraženo da im vrati kutiju, jer je to vlasništvo SAD. Priča je trajala još par dana, a epilog je bio posle natezanja da je kutija bila vraćena Amerikancima, a ribaru plaćena odšteta od 2684 evra za oštećene mreže.
Reklo bi se priča je završena, a da li je tako bilo zaista. Za nastavak priče pobrinuli se entuzijasti koji obožavaju i prate brodove, kad su saopštili da je par dana pre otkrića misteriozne kutije oko ostrva Mljet plovio istraživački brod US Naval Ship Bruce C. Heezen (T-AGS-64) mešovitom vojnom i civilnom posadom. Ovaj brod u sastavu američke ratne mornarice sa matičnom lukom Norfolk – Virdžinija primećen je u Mljetskom akvatoriju, kako izvodi manevre koje su mediji opisali kao «čudne», posle redovnog remonta u riječkom brodogradilištu «Viktor Lenac». Takođe, neki su opisivali i da su videli misteriozne plutače u hrvatskim teritorijalnim vodama. U priču se ubrzo uključila i Obalna straža Hrvatske, koji su potvrdili da je američki brod USNS “Bruce Heezen” na misiji podvodnih istraživanja i mapiranja terena uz dozvolu hrvatskih vlasti, kao i da su na brodu bila i dva oficira Obalne straže RH. Inače i zvanični Zagreb se pravio da pojma nema o čemu se radi i da je čitava stvar poverljive prirode. Cirkus sa izjavama oko misteriozne kocke začinjen je bio i izjavom Amerikanaca da je aparat sasvim slučajno ispao sa broda prilikom izvođenja manevra i da je na prostoru južnoj Jadrana postavljneo nekoliko sličnih plutača.
Priča je stigla i do svetskih medija i pomorskih stručnjaka, od kojih su neki analizirali «sumnjivu kocku» i došli do zaključka da se ne radi o NASA – inoj opremi nego da je vlasnik «kocke» Naval Oceanographic Office (NAVOCEANO), mornarička vojna agencija i da je u pitanju akustični lokator, odnosno hidrofonska stanica. To su kasnije priznali i Amerikanci i naveli da aparat služi za mapiranje i detektovanje podvodnih klizišta?? Nekakao skirveno je dodato da akustični lokator ima i vojnu primenu odnosno može da se koristi za otkrivanje (detekciju) i praćenje kretanja podmornica. Ostalo je opet nejasno čijih podmornica? NATO pakta ili možda nečijih drugih podmornica?! Pošto je poznato da Južna komanda NATO u Napulju ima redovne kontakte sa svim podmornicama alijanse koje plove Mediteranom, kao i onim koje uplovljavaju u Jadran, a na istočnoj obali nema ni jedne jedine podmornice, osim muzejskih eksponata u Crnoj Gori i Srbiji, logično se nameće pitanje o kojim i čijim podmornicama se zapravo radi?! Ko to onda uplovljava u Jadran čiji podvodni i površinski prostor kontroliše NATO, gde su velike napadne nuklearne podmornice američke mornarice ili britanske dolazile isključivo radi odmora ili ceremonijalnih poseta.
A, onda 17. januara ova neočekivana priča, koja je već raspalila maštu širokih masa dobila neočekivani zaplet, kada se pojavila informacija da je mnogo ranije još u decembru prošle godine kod Ortanta viđena navodno ruska podmornica Project 636 (NATO oznaka Improved Kilo) poznata i kao „crna rupa“ ili noćna mora Zapada“, koja je naoružana krstarećim raketama 3M-14 Kalibar, koja se tih nedelja nalazila u plovidbi istočnim Sredozemljem u blizini Sirije, da bi zatim ruta kretanja bila usmerena ka centralnom Mediteranu. Prema nekim tvrdnjama u pomorskom štabu NATO u Napulju usledilo je čuđenje otkud ruska podmornica u istočnom Jadranu, daleko od zona u kojima redovno se pojavljuju podvodna plovila novoformirane ruske Mediteranske flote. Još veći problem je bio taj što ova podmornica je zapravo nosači krstarećih raketa Klub/Kalibar , koje mogu biti lansirane iz torpednih cevi i podvodnih lansera iz Jadrana na bilo koji vojni cilj u centralnoj Evropi, jer se ovo more duboko useca u evropsko kopno. Potraga, navodno nije dala rezultate, jer podmornica nije otkrivena nigde na Jadranu, a mreža sonara sa italijanske strane nije pokazala nikakva sumnjiva podvodna dešavanja. Otuda se i javila informacija, da su Amerikanci u Jadran poslali brod u tajnu misiju maskiranu pod izgovorom pručavanja podvodnih klizišta kako bi se registrovala svaka sumnjiva podvodna aktivnost, a spletom slučajnih okolnosti je sve provaljeno.
Slična priča zabeležena je bila maja 2015. kad je lansirana vest da je viđena ruska nuklearana podmornica na periskopskoj dubini u blizini Dubrovnika. Direktor informacionog centra NATO Derek Čepel, tada je izjavio kako to nije nikakva novost za Alijansu i da Rusi godinama prate sve veće vojne vežbe NATO pakta, kao i da je to za njih prihvatljivo dok se ruske podmornice nalaze u međunarodnim vodama. Ni za ovu tvrdnju osim glasina nije bilo nijednog jednog dokaza, da je neko video rusku podmornicu. Sve se završilo po sistemu rekla-kazala i na ovu priču u stilu dnevne senzacije je bila stavljena tačka. Istina, četiri meseca kasnije sa uključenjem Rusije u rat u Siriji povećao se i broj plovila angažovanih u operacijama uključujući i dizel –električne, ali i napadne nuklearne podmornice.
Epilog potrage za usavršenom podmornicom klase Kilo iz sastava Crnomorske flote januara 2020. ostao je nepoznat. S obzirom na broje aktivnosti ruske ratne mornarice u istočnom Mediteranu, priča je bila malo verovatna i više je imala propagandni značaj. Međutim, nekako se cela priča poklopila sa napetošću na Bliskom istoku posebno sa Iranom, koji je tih dana izveo raketni napad na dve američke vojne baze u Iraku. Ostaje pitanje da li je priča o ruskim podmornicama zapravo bila vešta medijska manipulacija , kako bi se sakrili pravi planovi da se Jadran iskoristi kao sigurna zona, odakle bi bile lanisrane krstareće rakete sa podmornica na iranske ciljeve u Siriji i Iranu? Ova varijanta je svakako moguća i ne može biti zanemarena s obzirom da je upravo južni deo Jadrana pogodan za delovanje podmornica jer u toj zoni morske dubine se kreću od 200-500 i preko 500 metara, što procentualno iznosi oko 25 odsto, u odnosu na ostatak, koji je preplitak, posebno severni deo koji obuhvata Tršćanski zaliv, gde dubina ne prelazi 35 metara i nepogodna je za angažovanje podmornica.
Takođe jedan od velikih problema za pomorsku komandu NATO pakta predstavlja jugo-istočna obala Jadrana, jer čak tri članice ove alijanse nema jaku mornaricu, a još manje razvijenu protivpodmorničku odbranu. Hrvatska čak ni pomorske efektive južno od Splita nije imala do pre tri godine, kada su vratili četu mornaričke pešadije i dva desantno jurišna čamca. Borbene efektive crnogorske i albanske mornarice nisu ni vredne pomena, jer zapravo i ne postoje. U svakom slučaju alijansa verovatno ne želi da prepusti slučajnosti ništa, pa i to da istočna obala bude «cran rupa» u Jadranskom moru. Istina je takođe da je bivša Jugoslovenska ratna mornarica posvećivala ozbiljnu pažnju protivpodmorničkoj borbi. U tu svrhu osim osposobljenih kadrova i plovila, nabavljeni subili i helikopteri, čija eskadrila je bila smeštena u Divuljama i koji su tokom cele godine sprovodili protivpodmorničke vežbe. Da li je ova priča ujedno i probni balon kako bi se upravo mornarice spomenutih zemalja osposobile i opremile u budućnosti za protivpodmorničku borbu, ostaje da se vidi. Za sad u Hrvatskoj su na snazi stremljenja ka lovačkoj avijaciji, ali kako stvari stoje država se postavlja na realna tla, kao i da u budućnosti orjentacija treba biti usmerena na helikoptere i more, a time i na jačanje protivpodmorničkih kapaciteta i nabavka helikoptera specijalizovanih za protivpodmorničku borbu.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
Bonus video:
