Najnovije vesti

GADAN SUKOB INTERESA: Norveški naučnik koji je otkrio vezu između AstraZenekine vakcine i krvnih ugrušaka dobijao novac od Fajzera
Foto: EPA/ Terje Pedersen

sve je u novcu

GADAN SUKOB INTERESA: Norveški naučnik koji je otkrio vezu između AstraZenekine vakcine i krvnih ugrušaka dobijao novac od Fajzera

Planeta

Kampanju vakcinacije žestoko je pogodila vest da AstraZenekino cepivo stvara krvne ugruške. Prvi koji je to tvrdio je norveški naučnik Pal Andre Holme. Sada se ispostavilo da je Holme godinama dobijao novac za svoja istraživanja od Fajzera, kompanije čija znatno skuplja vakcina navodno ne izaziva nikakve probleme.

Iz straha da vakcina AstraZeneke i Univerziteta Oksford izaziva krvne ugruške, mnoge zemlje u Evropi ali i šire odustale su od njene upotrebe što je vrlo odgovaralo skupljim konkurentima, Fajzeru i Moderni.

Norveški list Klasekampen je sada preneo da je mladi norveški lekar i univerzitetski profesor Pal Andre Holme, koji je prvi ukazao na vezu AstraZeneke i krvnih ugrušaka, pet godina dobijao novac od Fajzera za svoja istraživanja.

Naime, ta farmaceutska megakorporacija je zajedno sa Bajerom, Holmeu uplatila preko 1,9 miliona norveških kruna, oko 120.000 evra. Za megakorporaciju malo, za naučnika fina suma.

Kako prenose hrvatski mediji, Holme je bio deo naučnog tima koji je proučavao slučaj krvnih ugrušaka u mozgu nakon vakcinacije AstraZenekom kod medicinskih radnica mlađih od 50 godina.

Nakon njihovih istraživanja, čije je rezultate javno iznosio upravo Holme, Norveška je zaustavila upotrebu AstraZeneke, a potom i niz drugih evropskih zemalja koje su, bar većina njih, zabranu povukle posle stava Evropske agencije za lekove i Svetske zdravstvene organizacije da je prednost vakcine daleko veća od rizika nuspojava. 

Trag novca od Fajzera do Pala Andrea Holmea u četvrtak su otkrili novinari Aina Ebube Helgheim i Havard Jitredal iz norveškog lista Klasekampen, a potom su tu vest preneli i drugi norveški mediji.

Povod je bio tekst o nuspojavama AstraZenekine vakcine u medicinskom listu Nju Ingland džurnal of medisin (NEJM) gde su autori članka, među kojima je bio i Holme, zaključili da su krvni ugrušci koji su usmrtili troje zdravstvenih radnika posledica AstraZenekine vakcine.

AstraZeneka, vakcina
foto: EPA-EFE/Adam Warzawa

Tragom toga novinari su otkrili da je Holme između 2015. i 2019. godine dobio oko 54.000 evra od Fajzera i 70.000 evra od Bajera. Iz farmaceutskih kompanija su naveli da su tim novcem plaćani troškovi Holmeovih putovanja i smeštaja.

Holme je listu odgovorio da je novac dobio za "predavanja na međunarodnim i nacionalnim stručnim kongresima kao i za dugotrajne pripreme za njih, kao i za nastavu i naknade za putovanja". Dodao je da ne vidi etičke probleme u činjenici da je primio novac od konkurentskih proizvođača vakcina.

"Važno je naglasiti da nikada nisam istraživao vakcine. Nalazi su napravljeni na osnovu istraživanja sprovedenih u vezi sa lečenjem pacijenata primljenih u Univerzitetsku bolnicu u Oslu", rekao je Holme.

Norveški novinari podsećaju na etičke preporuke Međunarodnog odbora urednika medicinskih časopisa, koje su obvezujuće za sve, pa tako i za Holmea i ostale istraživače.

A one govore da autori članaka moraju navesti sve partnere relevantne za istraživanje kao i dobijeni novac koji se može shvatiti kao sukob interesa. U dokumentu o transparentnosti, koji prati članak o vakcini AstraZeneka u NEJM,

Holme je naveo da on nema takvih veza, piše Slobodna Dalmacija. Negativno je odgovorio i na pitanje da li je u poslednje tri godine primao bilo kakva sredstva od relevantnih institucija i kompanija, a negirao je i postojanje veza koje bi mogle da izazovu sumnju u njegovu nepristrasnost.

Troje Holmeovih saradnika potvrdilo je Klasekampenu da su i oni primali novac od farmaceutskih kompanija za stručno usavršavanje.

"Ali, to ni na koji način nije finansijski sukob interesa koji je relevantan za članak o pet zdravstvenih radnika koji su se ozbiljno razboleli nakon vakcinacije, a troje ih je umrlo. Fokusiranje na bilo kakve nedostatke u obrascima za samoprijavu skretanje je sa teme. Pitamo se šao mediji žele da postignu", zapitali su se oni.

Kako piše Verdens Gang, pomak u celoj aferi je da je šest od jedanaest autora, uključujući i samoga Holmea, na ponovljeno pitanje časopisa o mogućem sukobu interesa odgovorilo sa "da". Propust, nenameran ili ne, naštetio je ne samo kampanji vakcinacije protiv virusa od koga je u svetu umrlo više od tri miliona ljudi, već i reputaciji naučnika i kredibilitetu njihovih istraživanja.

Kurir.rs/K.P.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...