Naslovi u novinama više zvuče kao sinopsisi mafijaških serija na Netfliksu nego kao stvarni događaji u zemlji-članici Evropske unije koja izlazi na izbore 11. jula.
Glavno pitanje je da li će ijedan od tih skandala označiti definitvan kraj ere Bojka Borisova, bivšeg vatrogasca i telohranitelja čija je GERB stranka dominirala bugarskom politikom više od 10 godina ali je izgubila vlast u aprilu.
Najsiromašnija članica EU ima dugu istoriju korupcije ali nikada ovoliko nije bilo korupcionaških afera koje su samo učvrstile narod u uverenju da politička kriminalna hobotnica ima umešane prste u svim aspektima života, od ekonomije preko službi bezbednosti do medija i pravosuđa.
"Opseg je drugačiji i sve je teže sakriti stvari poput endemske korupcije ispod tepiha", rekao je Politiku Dmitar Bečev, politički analitičar.
Pokazatelj toga da Bugarska ne može više da leti ispod radara je odluka Vašingtona da ovog meseca stavi nekoliko Bugara na svoju "crnu listu", uključujući dvojicu moćnih oligarha i desetine kompanija zbog umešanosti u podmićivanje političara i izborne prevare.
Američko ministarstvo finansija je intervenciju protiv Bugara opisao kao "najveću akciju targetiranja korupcije do danas". Neočekivana intervencija SAD osramotila je ne samo Sofiju već i EU koja se i dalje pravi slepa na odsustvo vladavine zakona u zemlji i nastavlja da daje sredstva koja na kraju, kaže opozicija, završavaju u rukama biznismena bliskih vlasti.
Na evropskoj sceni, Borisov je lokalni saveznik nemačke kancelarke Angele Merkel u evropskoj Narodnoj stranci koja uporno umanjuje izveštaje o zloupotrebi EU fondova i korupciji.
Bugarska vlada je reagovala na odluku SAD tako što je formirala komisiju koja bi trebalo da sastavi listu firmi i pojedinaca koje su poslednjih pet godina imale neke veze sa sankcionisanim kompanijama, kako bi onda vlada prekinula svoje veze sa njima. Da li će to doneti do nekih konkretnih rezultata u mnogome zavisi od predstojećih izbora, navodi Politiko.
Za sada je teško predvideti ishod glasanja. Tradicionalne stranke su žestoko pale u anketama, ali imaju snažnu mrežu koja može da mobiliše birače. Sve u svemu, čini se da će izbori u Bugarskoj će biti komplikovani i bez jasnog pobednika a EU nije pokazala nikakvu želju da interveniše u borbi protiv korupcije što je pomoglo Borisovu da, iako je ostao bez vlasti u aprilu, njegova stranka i dalje vodi u anketama pred izbore.
Od aprila, skandali u Bugarskoj se smenjuju i samo bacaju sve oštrije svetlo na način na koji se GERB održao na vlasti toliko godina. Borisov, naravno, odbacuje sve optužbe.
U maju je Atanas Atanasov iz antikorupcionaške Demokratske bugarske partije rekao da je više od 30 opozicionih političara bilo prisluškivano uoči aprilskih izbora, a tu tvrdnju je kasnije potvrdio i ministar unutrašnjih poslova u privremenoj vladi Stefana Janeva. Čak je rekao i da je sam Janev bio prisluškivan. Vest o prisluškivanju produbila je strahovanja Bugara da su tužilaštvo, policija i špijunske službe duboko korumpirane.
GERB je odbacio optužbe optuživši privremenu vladu da pokušava da uništi tajne službe zbog njihove nedavne operacije raksrinkavanja ruskog špijunskog kruga. Jedna od omiljenih odbrana GERB-a je da je Bugarska poslednja linija odbrane od opozicione Socijalističke partije (bivše Komuinističke) koja takođe ima istoriju korupcionaških afera i tesnih veza sa Moskvom.
Ubrzo potom, Svetoslav Ilčovski, istaknuti zemljoposednik sa imanjima u severnoj Bugarskoj poručio je poslanicima da GERB kontroliše sve ekonomske sektore u zemlji i optužio ministre da su obične "marionete". Takođe je optužio GERB da su mu iznudili hiljade evra i da su pokušali da ga zastraše snimcima mučenja drugog kolege biznismena u zatvoru.
Borisov je ove optužbe odbacio kao još jedan pokušaj da se diskredituju on i njegova stranka.
Potom je ministar ekonomije u prelaznoj vladi Kiril Petkov otkrio da je državna Bugarska razvojna banka, čiji je glavni cilj finansiranje malih i srednjih preduzeća, podelila 500 miliona evra zajma za samo osam kompanija. Kasnije je osudio da je ta praksa "sramna" i zatražio istragu.
Uprkos svemu tome i sankcijama SAD, analitičari ne očekuju da će se situacija mnogo promeniti. Na osnovu ispitivanja javnog mnjenja, stranke koje su protiv korupcije i establišmenta nemaju dovoljno podrške da rasteraju staru gardu, a EU ne pokazuje nikakvu nameru da u nekom skorijem vremenu stopira slanje novca.
Genoveva Petrova, bugarska sociološkinja i izvršna direktorka Alfa risrča smatra bi američke sankcije mogle da utiču na predstojeće izbore ako se pojavi još detalja o vezama sankcionisanih Bugara i prethodne vlasti.
Ona smatra da će ishod izbora zavisiti od toga kako će stranke reagovati na seriju krira. "Ljudi žele da čuju kako će svaka partija rešiti zdravstvene i ekonomske krize i vrlo aktuelnu političku, ako prevremeni izbori ponovo ne dovedu do stvaranja vlade", rekla je ona.
Kaže i da je, kao i u aprilu, nemoguće predvideti rezultat julskih izbora.
"Svedoci smo retkog trenutka u političkom životu Bugarske u proteklih 30 godina - model hegemonije jedne partije je srušen", rekla je ona. "Dok se prašina ne slegne, sve je moguće".
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
