Poznata kao "Gilgamešov san", tablica je 3600 godina stari deo sumerske poeme iz Epa o Gilgamešu. Ep je najstarije poznato književno delo i ukradeno je iz iračkog muzeja tokom Zalivskog rata 1991. godine.
Proteklih 30 godina, bila je prokrijumčarena u brojne zemlje, uglavnom sa lažnim dokumentima da bi do pre dve godine bila izložena u muzeju bilu sedišta američke vlade.
Kasnije danas, tablica će krenuti put svoje domovine nakon što je zvanično vraćena Iraku na ceremoniji u Smitsonijanu u Vašingtonu.
Ep
Pesma o Gilgamešu najstariji je ep na svetu. Delovi priče o heroju-kralju Gilgamešu mogu se pronaći i u Bibliji. Na tablici, ep je napisan akadskim, vavilonskim pismom koje je se koristilo u Mesopotamiji pre više hiljada godina.
Ep je otkriven 1853. godine kada je pronađeno 12 ploča sa ovom pričom u ruševinama biblioteke asirskog kralja Asurbanipala, na severu Iraka.
Priča sadrži niz legendi i pesama o kralju Gilgamešu od Uruka, vladaru iz Uruka, oblasti u današnjem južnom Iraku. Mit je zasnovan na stvarnom kralju koji je vladao u periodu od 2800 do 2500 p.n.e
Kralj Gilgameš je bio polubog nadljudske snage i moći koje je nasledio od majke. Uz pomoć svog prijatelja, ubio je Nebeskog bika, koji je predstavljao nasilje bogova, i pokušao da otkrije tajnu večnog života.
U drugoj avanturi, otišao je na dno mora po biljku koja daje večan život koju mu je potom ukrala zmija.
Tablica sa segmentom sna, deo je epa u kojem Gilgameš opisuje majci san koji je sanjao i koga ga tumači kao dolazak novog prijatelja iz divljine. Tu je i priča o ženi koja odvodi Gilgamešovog prijatelja u logor pastira kako bi imao seks - verovalo se da seks deluje smirujuće na "divlje" ljude.
Krađa
Tokom Zalivskog rata 1991. godine, tablica sa pričom o Gilgamešovom snu ukradena je iz muzeja u Iraku.
Ne zna se šta se događalo sa pločom do 2003. godine kada ju je diler antikviteta kupio, prljavu i nečitku, od dilera novčićima u Londonu.
Diler je onda poslao ploču, veličine ajfona, u SAD poštom. Kada je stigla u Sjedinjene Države, utvrđeno je da je reč o delu epa o Gilgamešu.
Diler je onda 2007. prodao tablicu drugom kupcu uz lažnu potvrdu o poreklu, u kojoj je naveo da je tablica bila u kutiji sa drevnim bronzanim fragmentima kupljenim 1981. godine.
Tablica je više puta prodavana i kupovana na aukcijama u raznim zemljama pre nego što ju je na privatnoj aukciji 2014. kupila konzervativna, hrišćanska umetnička kompanija Hobi Lobi. Kompanija je platila više od 1,67 miliona dolara za tablicu koja je bila izložena u Muzeju Biblije u Vašingtonu.
Kontroverze
Hobi Lobi je 2017. kažnjen sa više miliona dolara zbog pogrešnog obeležavanja hiljada iračkih predmeta koje je nabavio njihov muzej.
Predmeti su bili prokrijumčareni u SAD preko Ujedinjenih Arapskih Emirata i Izraela, sa lažnim potvrdama da je reč o "keramičkim pločicama".
"Kompanija je nova u svemu ovome i nije razumela u potpunosti sve komplikacije procesa nabavke predmeta. To je rezultiralo neoprostivim greškama", saopštio je u to vreme Hobi Lovi.
Iste godine kustos muzeja počeo je da istražuje poreklo tablice i muzej je obavestio iračku vladu da je u njihovom posedu deo Epa o Gilgamešu.
Kada se poreklo tablice dovelo u pitanje, Muzej je pokrenuo pravnu proceduru protiv aukcijske kuće Kristi, koja je organizovala aukciju, tvrdeći da su im pružili lažne informacije. Kristi je demantovao da su znali da je predmet ilegalno nabavljen.
Povratak
Američki agenti su 2019. zaplenili tablicu iz muzeja. U julu, američki federalni sudija naložio je da se vrati u Irak.
Tablica je bila jedna od 17.000 poharanih antikviteta koje su SAD pristale da vrate Iraku.
"Vraćanjem ovih nelegalno nabavljenih predmeta, vlasti u Sjedinjenim Državama i Iraku omogućavaju Iračanima da se ponovo povežu sa svojom istorijom", rekla je Odri Azulaj, generalni direktor Uneska. "Ovo je velika pobeda nad onima koji čereče nasleđe i onda ga prodaju kako bi finansirali nasilje i terorizam", dodala je ona.
Kada stigne u Irak, tablica će biti poslata u Narodni muzej u Bagdadu gde će snovi kralja Gilgameša ponovo počivati u njegovom pravom domu, piše BBC.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
