Posle šest meseci pauze, Pjongjang je proteklog vikenda testirao nove projektile dugog dometa koji mogu da pogode Japan, a nekoliko sati kasnije lansirao je, kako se čini sa voza, dve balističke rakete u more.
Onda su u utorak, navodno, testirali hipersonični projektil Hvasong-8, potencijalno jedno od najbržih i najpreciznijih oružja na svetu. Hvasong može da nosi nuklearnu bojevu glavu, teorijski leti 20 puta brže od brzine zvuka i lako je za manevrisanje u letu, što ga čini gotovo neoborivim.
Ako je Severna Koreja uspešno proizvela i testirala hipersonično oružje, analitičari smatraju da će to promeniti vojnu jednačinu u regionu.
"Ako je to tačno, trenutni odbrambeni sistemi Južne Koreje i Japana su skoro pa beskorisni", rekao je CNN-u Lajonel Faton, profesor Univerziteta Vebster u Švajcarskoj i saradnik Meidži univerziteta u Japanu.
Njihovi sistemi dizajnirani su da se brane od balističkih raketa koje se obrušavaju na svoje mete sa mnogo viših visina od hišersoničnih projektila.
"Hipersonični projektil koji može da porazi napredne sisteme odbrane je faktor koji menja igru, naročito ako nosi nuklearnu bojevu glavu", kaže Dru Tompson, bivši zvaničnik američkog ministarstva odbrane i saradnik Li Kvan Ju škole javne politike na Narodnom univerzitetu u Singapuru. Ali, kaže on, "želeti da imate jednu i posedovanje jedne, nisu ista stvar".
Severnokorejska agencija KCNA saopštila je da je Pjongjang testirao "strateško" oružje koje je jedan od glavnih prioriteta njihovog petogodišnjeg plana odbrane zemlje. Ankit Panda, stručnjak za nuklearnu politiku kaže da Severna Koreja koristi termin "strateški" kako bi aludirala na nuklearnu sposobnost svog oružja.
KCNA je prenela da je testiranje hipersonične rakete bilo uspešno, a zapadni eksperti se slažu da je Pjongjang testirao oružje koje ima karakteristike hipersoničnog.
Signal svetu
Testiranje oružja, posle šestomesečne pauze, jasan je znak da Severna Koreja ne namerava da napusti svoj program naoružavanja, a satelitski snimci pokazuju da istovremeno šire svoje postrojenje za obogaćivanje uranijuma u nuklearnom kompleksu Jongbjon.
Severna Koreja tvrdi, uprkos sumnjama ostatka sveta, da su umakli pandemiji kovida, ali restrikcije, sankcije i prirodne katastrofe su gurnule ekonomiju zemlje u najgoru krizu poslednjih nekoliko decenija.
Zbog toga se Kim Džong-un danas oglasio, signalizirajući da je spreman da pregovara sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom i Seulom kako bi sprečio ekonomsku katastrofu koja vreba. Istovremeno je testirao oružje kako bi svojoj zemlji pokazao da je i dalje neko ko vlada gvozdenom rukom i koga se treba plašiti.
"Severna Koreja želi da ponovo pokrene dijalog sa SAD", kaže Kim Hjun-vuk, profesor na Nacionalnoj diplomatskoj akademiji u Seulu. "Kim Džong-un je uživao u samitima sa američkim predsednikom (Donaldom Trampom) i želi ponovo da ih oživi. Severna Koreja je u teškoj ekonomskoj situaciji. U takmičenju SAD i Kine, Pjongjang je na kineskoj strani ali im to ne garantuje kinesku ekonomsku podršku", dodao je on.
Svaka nada da će izbor Bajdena dovesti do proboja u nuklearnim pregovorima nestala je kada su američki zvaničnici poručili da trenutno ne nameravaju da pregovaraju sa Kimom.
Strateško strpljenje SAD
Bajdenov pristup Severnoj Koreji je "strateško strpljenje" Baraka Obame. Ako Severna Koreja bude provocirala, posledice će biti sankcije, kaže Ki Hjun-vuk, Kina je trenutno Bajdenov fokus, zbog čega Pjongjang mora da "podseti" Vašington da Severna Koreja predstavlja jedinstven spoljnopolitički izazov, ali to mora da uradi na način koji neće izazvati nove sankcije.
Način na koji je organizovala vojnu paradu početkom meseca, gde je predstavila paravojnu i civilnu odbranu i grupe za borbu protiv pandemije, umesto oružja, pokazuje na koliko tankoj liniji Severna Koreja stupa, smatraju eksperti.
Južna Koreja i kraj rata
Sa druge strane, južnokorejski predsednik Mun Jae-in se nada da će narednih meseci, pre nego što napusti položaj, uspeti da privoli Severnu Koreju na pregovore.
Mun, koji odlazi u maju, je pred Generalnom skupštinom UN predložio zvaničan prekid Korejskog rata (1950-1953), koji je završen primirjem ali ne i mirovnim sporazumom, ali mu je brzo stigao odgovor iz Pjongjanga: Može ako prekinete "neprijateljske aktivnosti". Kim je, međutim, danas predložio obnavljanje međukorejske "vruće linije" .
"Ali to zavisi od stava južnokorejskih vlasti o tome da li će unutarkorejski odnosi biti obnovljeni ili će se sadašnje stanje pogoršati", rekao je Kim. Isto tako, Severna Koreja insistira da nuklearne pretnje u regionu ne potiču od njih.
AUKUS
Formiranje američko-australijsko-bitanskog bezbednosnog pakta AUKUS moglo bi da pokrene "trku u naoružanju", rekao je severnokorejski zvaničnik koji je dodao da je ovaj opasan čin, koji remeti stratešku ravnotežu u azijsko-pacifičkom regionu, jasan pokazatelj da su SAD glavni krivac za kraj dogovora o nuklearnom razoružavanju.
Nešto vrlo slično je prokomentariosao i Kim koji je danas optužio SAD da "propagiraju diplomatsko angažovanje, ali to je samo običan trik za obmanjivanje međunarodne zajednice i skrivanje njihovih neprijateljskih akcija i produženje neprijateljske politike nove američke administracije".
Odbijanje Bajdenove administracije da nastavi politiku prethodnika, piše Gardijan, izaziva strahovanja da bi Pjongjang mogao da gurne odnose sa SAD u "strah i neizvesnost Obaminih godina".
Jedina razlika je što SAD i njihovi saveznici nisu bez opcija, kaže Lif Erik Ili, prodesor na Ženskom univerzitetu u Seulu.
"Severna Koreja može da zakopa ratnu sekiru sa Japanom i poveća razmenu obaveštajnih podataka i pojača vojno-bezbednosnu saradnju. Bajdenova administracija može da obnovi vojne vežbe sa saveznicima koje su zbog pandemije smanjene. Kada je reč o sankcijama, čak i ako Kina i Rusija blokiraju akcije u UN, SAD i njihovi istomišljenici mogu da se obruše na, na primer, kineske firme", rekao je on.
Šta će se tačno desiti, sada kada je Kimova sestra i "drugi čovek" Severne Koreje na mestu člana Komisije za državne poslove, vodećeg politickog tela u Severnoj Koreji, ostaje da se vidi.
Hipersonično oružje
Kada je reč o hišersoničnim projektilima koji su testirani početkom sedmice, reč je o oružju protiv kog nema leka. Za razliku od "običnih" balističkih raketa kojima u velikoj meri vlada gravitacija kada se sa visine od 1000 kilometara ustreme ka zemlji, hipersonične mogu da "zaravne" svoj let i lete desetak kilometara iznad zemlje i ispod radara, što protivraketnu odbranu čini nemoćnom.
Veruje se da su samo dve zemlje - Rusija i Kina, razvile hipersonične projektile. U decembru 2019. godine Rusija je saopštila da je njihov sistem - Avangard - postao funkcionalan. U govoru pred ruskim parlamentom 2018. godine, ruski lider Vladimir Putin rekao je da je Avangard "praktično neranjiv".
Na vojnoj parati 2019. godine Kina je pokazala svoj DF-17 projektil koji se lansira sa hipersoničnog lansirnog vozila. DF-17, kažu američki zvaničnici, može da donese bojevu glavu na nekoliko metara od potencijalne mete u opsegu od 2500 kilometara.
SAD rade na osam tipova hipersoničnog oružja i ove sedmice su uspešno testirali jedno.
Sve to skupa izazvalo je zabrinutost da se trka u naoružanju u Aziji ubrzava.
Začkoljica
Džefri Luis, procesor Midelberi instituta međunarodnih studija primetio je u izveštaju o hipersoničnom oružju jedan mali detalj. Naime, u izveštaju koji je objavila KCNA se navodi da je Severna Koreja koristila "ampulu goriva" što znači da su projektili napunjeni gorivom u fabrici, a ne na licu mesta.
"Ako Severna Koreja puni svoje projektile u fabrici, vojska ne mora da gubi vreme puneći ih na terenu kada ih napadaju vazdušne snage... To je veliki korak", rekao je Luis.
Ako je to tačno, onda je Severna Koreja uspela da savlada prepreku i skrati vreme lansiranja ovih projektila, rekao je Kim Dong-jub, procesor Univerziteta severnokorejskih studija u Seulu.
SAD su saopštile da nedavni testovi ne predstavljaju neposrednu opasnost po američko osoblje, teritoriju i saveznike ali imaju "destabilišući efekat", budući da je Pjongjangu zabranjeno da testira nuklearno oružje i da su raniji testovi bili sankcionisani.
Prethodna testiranja
Pjongjang je 11. i 12. septemba testirao raketu dugog dometa, da bi potom 16. septembra i Severna i Južna Koreja testirale svoje balističke rakete izazvavši tenzije u ovom regionu, jednom od najosetljivijih na planeti.
Potom je u utorak saopšteno da je Pjogjang testirao hipersonični projektil, nekoliko sati pre nego što se predstavnik Pjongjanga Kim Song obratio UN i kritikovao SAD da svojim vojnim vežbama i prisustvom u regionu "antagonizuje" zemlju i upozorio da je Severna Koreja spremna da odgovori na svaku provokaciju.
Kurir.rs/K.P.
NE PROPUSTITE
